Azerbejdžan je iskreni i lojalan prijatelj Srbije, i tome ne svedoče samo lepe reči, već i dela rekao je ministar Selaković i podsetio da su na sednici Ujedinjenih Nacija kada je bilo reči o prijemu Kosova, čvrsto podržali Srbiju i poštovanje njenog intergriteta i suvereniteta.
„Podsetiću vas da je na glasanju za otopčinjanje procedure prijema tzv. Kosova u Savet Evrope Azerbejdžan stao uz Srbiju baštineći i negujući odanost istim vrednostima – a to je vrednost poštovanja i nepovredivosti integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država“, rekoa je ministar Nikola Selaković.
Za azerbejdžansku stranu odnosi sa Srbijom nisu samo prijateljski već strateški. Takvo partnerstvo ne podrazumeva samo političke odnose već i ekonomske, trgovinske, socijalne i kulturne. To je i želja i lidera i vlada dveju zemalja.
„Pokušaćemo da izvučemo najveću korist iz naših bilateralnih odnosa. Naši politički odnosi na svim nivoima su odlični, jake su naše veze i trebalo bi da ih prenesemo na ekonomske odnose dve države“, smtara Sahil Babajev.
U ovom trenutku azerjbedžanska strana želi privredno da oživi region Nagorno-karabaha nakon okončanja ratnih dejstava. Tu je osnovan industrijski park gde su napravljeni uslovi za život porodica zaposlenih. Njegova posebna prednost jeste i novi koridor od Azerjbendžana preko Jermenije do Turske što će biti alternativa ruti sa Istoka na Zapad.
„Imamo više od 1.400 zahteva kompanija da otpočnu poslovanje u tom regionu, a stigli su i zahtevi tri srpske kompanije, i to je za nas izvanredna vest“, ističe zamenik predsednika UO Agencije za mala i srednja preduzeća Republike Azerbejdžana Rufat Atakišijev.
Inače, industrijske zone širom Azerjbedžana zauzimaju više od 1.200 hektara a u njih je uloženo 3,5 milijardi dolara. Za sve korisnike industrijskih zona obezbeđena je kompletna infrastruktura sa dobrom mrežom puteva i železničkim transportom, a sve administrativne stvari se završavaju na jednom mestu.
„Ne naplaćujemo porez na profit, na imovinu i zemljište 10 godina. Takođe, 10 godina ne naplaćuje se PDV i carinske dažbine za opremu koja se koristi u proceus proizvodnje. Takođe, korisnici mogu da računaju na garanciju za dobijanje kredita kod azerbejdžanskog Fonda za razvoj“, navodi zamenik predsednika UO Agencije za razvoj ekonomskih zona Elkiar Ziadov.
Dosadašnja srpsko-azerbejdžanska saradnja se uglavnom zasnivala na infrastrukturnim projektima.
„Mi ćemo intenzivirati naše radove i videćete u oktobru 25 kilometara najmodernijeg auto-puta između Rume i Šabca i to godinu dana pre roka“, naglašava Biserka Jeftimijević iz kompanije „Azvirt“.
Trgovinska razmena je u usponu, ali su cifre niže od mogućnosti zašta postoje svi preduslovi.
Pored snažne političke volje, potpisani su sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i zaštiti investicija i dobre odnosi među narodima.
Azerbejdžanska strana je najviše zainteresovana za saradnju u industriji, posebno u proizvodnji farmaceustskih proizvoda, poljoprivredi, energetici, transportu i turizmu.
Ovaj put delegacija Azerjbedžana je do Beograda putovala 11 sati. Kada se do kraja godine uspostavi direktna let između Beograda i Bakua, dve zemlje i narodi će i fizički biti mnogo bliže.
(RTS)