Stara valjevska čaršija Tešnjar, više od pola veka je spomenik kulture od izuzetnog značaja, kao autentična sačuvana celina iz 19. veka.Njegova glavna ulica bila je središte zbivanja u Valjevu. Mudri i imućni Tešnjarci širili su grad i na levoj obali Kolubare.
„U jednoj od njegovih kafana formiran i klub dvanestorice ili „sto dvanestorice“. Grupa viđenijih ljudi, trgovaca, zanatlija i oni su upravo značajni zbog toga što su zahvaljujući njihoviim angažmanom njihovim znanjem i umećem pa i kapitalom u Valjevu podignute brojne instutucije, škole, bolnica, štedionica, gimnazija“, kaže Marina Ćirović iz Narodnog muzeja u Valjevu.
Tešnjar je dugo bio glavna trgovačko-zanatska čarsija u Valjevu. Sa gašenjem zanata polako je gubio svoju osnovnu namenu. Opstalo je tek nekoliko zanatlija.
„Zanat izumire kao i svi zanati još koju godinu bar ja ću još moći, ne znam šta ćemo posle raditi ne verujem da ćemo raditi, nema ko. Voleo bi da to neko reši da ponovo osmisli nešto da ove radnje ubaci opet u te lokale koji su prazni, ljudi bi sigurno došli da vide da podsete ekskurzije“, kaže voskar Dragan Pošarac.
„Bilo je dosta bolje naravno u vreme dede i oca, sad se mi snalazimo da bi radnja opstala morali smo da uzmemo i taj drugi proizvod da kažem univerzalni, mašinski. ali radnja i dalje živi”, navodi koradžija Saša Simjanovski.
Sa problemima očuvanja, Tešnjar se suočio još krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada su već konstatovane bitne promene fizionomije i autentičnog izgleda desetina zgrada. Objekti propadaju i urušavaju se. Zavod za zaštitu spomenika je uradio projekte za najstarije zgrade koji nisu iz različitih razloga finansirani.
„Valjevo je prepoznatljivo po Tešnjaru, tako da ta sprega vlasnici i grad bi trebalo da se nađu sredstva. Imovinsko pravno, neka socio-ekonomska kultura je vrlo šarena u Tešnjaru. Tu ima onih koji nemaju sredstava da nešto restauriraju, a ima i onih koji imaju puno, ali neće zato što im ne odgovara taj okvir“, navodi Ksenija Stevanović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo.
Delovi Tešnjara ipak nastavljaju da žive neki drugi život na filmskom platnu. Stara valjevska čarsija postala je neizostavno mesto za snimanje filmova i serija, iako se Tešnjar u stvarnosti i na filmu sve više razlikuju.
„Malo je i zapušten, mnogo se ne vodi računa o njemu, a ove kuće pošto su pod zaštitom spomenika mogla bi opština malo sa nekim predstavnicima mesne zajednice i građanima da se dogovore neke da budu subvencije u smislu sanacije“, kaže Miloš Korać iz Valjeva.
Pripremaju se novi planovi za Tešnjar. Zaštita, ali prava i konkretna, ovog jedinstvenog kulturnog dobra, više ne može da čeka, jer će u suprotnom izgubiti svoju autentičnost spomenika kulture, koji turisti i filmadžije i dalje rado posećuju.
(RTS)