Dragan Orović kalemarstvom se bavi više od 30 godina. Na ovaj način sačuvao je autohtone sorte jabuka u rodnom selu Rgaju, na obroncima Vidojevice.
„Najkarakterističnije su šumatovka, šarunka, budimka, jonatan stari, pa tu imam nekakve kožare, kolačare, kotulače, znači ima tih 33 starih sorti“, kaže prof. Dragan Orović, iz Prokuplja.
Kalem grančice krušaka i trešanja donosio je sa Radana, Golije i iz Šumadije, pa na svojoj plantaži ima i golijsku lepoticu, radanku i njegovu omiljenu zukvu.
„Neko je poistovećuje sa divljom jabukom. Međutim nije, ona je kalem, ona rodi odlično. Ja imam oko 300 i nešto stabala. Naravno meni je ideja da pravimo jabukovo sirće. Pokušali smo nešto da radimo, sušimo te jabuke i mogu vam reći da smo od te sorte dobili fantastičan čips“, kaže profesor Orović.
Dragan, a i njegovi malobrojni gorštaci, ne razmišljaju o komercijalizaciji, bez obzira na dobre uslove i povoljne podsticajne mere koje država daje za organsku proizvodnju.
„Poljoprivredni proizvođači trebaju da se jave nama da ih što više uputimo u sam proces sertifikovanja i naravno i u ostale detalje, kao što su izbor položaja terena, lokalitet, odabir sorti, kako bi im ta proizvodnja bila što lakša“, kaže Aleksandar Petković, gradski većnik za poljoprivredu.
„Mi nemamo tržište za ove sorte, prvo zato što narod to i ne poznaje, drugo neke koje poznaje, mi nismo dostupni tržištu, ne možemo ni da dođemo, ni da nam dođu vozila, put je u vrlo lošem stanju“, kaže profesor Dragan Orović.
Gotovo sva planinska sela u Topličkom okrugu, gde su odlični uslovi za bavljenje organskom proizvodnjom, nemaju dobre puteve, zbog toga je većina meštana napustila ove krajeve.
(RTS)