Kakav je zdravstveni karton srpskih malih i srednjih preduzeća

Neretko se može čuti da su mala i srednja preduzeća pokretač razvoja privrede svake zemlje. A kakav je zdravstveni karton srpskih malih i srednjih preduzeća na osnovu 75 pokazatelja?

„Ona čine 99 odsto svih kompanija, čine 60 odsto našeg ukupnog ekonomskog obrta, preko 50 odsto izvoza ali njihovi problemi su skoro 100 odsto problemi privrede, jer kada male i srednje kompanije ne funkcionišu, teško je očekivati da će velike i multinacionalne kompanije dugoročno biti održive“, rekao je Mihailo Vesović iz PKS.

Mala i srednja preduzeća takođe su osetila posledice stagnacije tražnje. Prihodi su smanjeni za nešto više od 9 odsto, a profit je manji za 11 odsto.

Dobra vest je da firme ipak nisu izgubile stare kupce, ali čak 81 odsto nije osvojilo nove kupce i tržišta. Tako je broj malih i srednjih preduzeća koji izvoze ostao nepromenjen kao i prihod od izvoza – 19 odsto ukupnih prihoda.

„Kada si iz Srbije, ti moraš da imaš pet posto bolji proizvod, ali pet odsto nižu cenu. Verujem da je u uslovima krize kada dođe i do neke stiske, ta cena nekada i u većoj meri niža od 5 odsto“, kaže Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije Ceves.

Iako se uvek isticalo da malim preduzećima treba omogućiti lakši pristup finansijskim izvorima, platforma „Kompas“ to demantuje.

„Eksterno finansiranje nije prepreka, zato što su preduzeća većinom likvidna i solventa i do eksternih izvora finansiranja ne dolazi se teško“, kaže Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste Ceves-a 

Za čak 53 odsto male privrede ne treba eksterno finansiranje. Među njima su, međutim, i oni koji ne planiraju nove investicije.

 „Svi smo ovde zainteresovani da bolje razumemo njihov učinak i potrebe, i danas smo još korak bliže informacijama potrebnim za ubrzanje njihovog rasta“, kaže Bruk Ajšam, direktorka USAID-a u Srbiji.

Dobra vest je i da su i u sektoru male privrede znatno skočile zarade, što je posledica manjka radne snage na tržištu, rasta minimalne zarade i snažnog rasta plata u javnom sektoru, ali to ne prati i rast produktivnosti koja je veća za svega 6 odsto. Evidentan je i zaostatak u digitalizaciji. Sistem za planiranje poslovnih resursa koristi tek svaka peta kompanija, dok svega oko 15 odsto planira zelenu transformaciju.

(RTS)