Dragulj među svetim mestima srpske istorije i kulture je Brankovina. Ovde počivaju znameniti Nenandovići. U osvit rađanja slobodne Srbije pogubljen je u Valjevu knez Aleksa. Sinovi mu, Prota Mateja postao je prvi predsednik Sovjeta, a Jakov, prvi ministar unutrašnjih dela. Kneginja Persida, kći Jevrema i unuka Jakova Nenadovića rodila kralja Petra Prvog Karđorđevića.
„Možemo da kažemo i dinastija Nenadovića koja ništa manje istorijski nije značajna od Obrenovića ili Karađorđevića, ali nikad nije uspela da se probije na taj način i da dostigne slavu i značaj kakav su imali Obrenovići i Karađorđevići, nije uspela da postane vladajuća dinastija u Srbiji“, priča Marina Ćirović, kustos istoričar Narodnog muzeja u Valjevu.
U zadužbini Proteje Mateje, crkvi Svetih Arhanđela čuvaju se relikvije iz 19. veka.
„Prota Mateja je i začetnik srpske diplomatije savremene. On je dobio zadatak od Sovjeta da ide u Rusiju da traži pomoć od ruskoga dvora. I tada od crkvenog dostojnika dobija malo jevanđelje nad tim je zakleta Prva srpska vlada. Kada je umro sin Prote Mateje, čika Ljuba naš slavni, veliki putopisac, imao je želju da bude sahranjen u grobu sa svojim ocem, Protom i tom prilikom iz groba se izvadilo Protino jevanđelje i ručni krst“, kaže protojerej stavrofor Dušan Patijarević.
Staru školu Prota Mateja podigao je 1833. godine posle izgradnje crkve. Muzejska postavka u njoj svedoči o školstvu u 19. veku. U pisanju guščijim perom i mastilom mogu se okušati posetioci kulturno-istorijskog kompleksa. U vajatu do Protine škole rođen je njegov sin, Ljubomir Ljuba Nenadović, književnik, putopisac i diplomata.
„A sa gornje strane nalazi se nova škola ili Desankina škola. Njen otac, Mihailo, bio je učitelj i porodica je živela u jednom malom učiteljskom stanu, upravo gde je naša današanja postavka. Postavka posvećena Desanki sadrži predmete koje je lično pesnikinja poklonila nama, Narodnom muzeju za života, a deo predmeta je nakon njene smrti poklonila njena porodica po majčinoj liniji. A postavka sadrži i pregršt divnih fotografija našeg sugrađanina, Dragiše Medenice. Tu između ostalog možemo videti deo njenih rukopisa, priznanja, njenu vrlo interesantnu radnu sobu, deo kolekcije šešira, po čemu je Desanka bila prepoznatljiva, je l` tako“, navodi Zoran Božić, vodič Narodnog muzeja u Valjevu.
„Znam pesnika, pesnike sa pesmama
koje se samo za sebe pišu
Znam mnoge sudbinom pritisnute,
A ipak još dišu“ – stihovi Desanke Maksimović.
Za života slavne poetese živopisnu Brankovinu pohodili su pesnici sa svih meridijana. Odabrala je i da ostane u mestu poetskog hodočašća. Desanka Maksimović počiva u senci stoletnog graba sa životnim saputnikom Sergejem Slastikovim Kalužaninom. Ali ona je tu sa svojom poezijom i fonom Brankovine, njenom večnom inspiracijom.
„Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.“
(RTS)