Svakog proleća za ratare ista bojazan, da ne udari grad na tek nikle useve. Sistem protivgradne zaštite postoji odavno, međutim problemi u njenom funkcionisanju nikako da se reše. Teško se nalaze strelci, a njihovo angažovanje malo se plaća.
“Kad god je loše vreme zovu nas, pripravni smo stalno, obaveza 24 sata dnevno. Meni je dnevnica 167 dinara ili oko 5 hiljada dinara mesečno. Za te pare, kad bi ja to trebao da radim, nikada to ne bih radio. Radim zbog toga, što se i ja bavim povrtarstvom i što zaista nema ko da radi taj posao ovde. Od 23 protivgradne stanice na teritoriji opštine Pirot, radi svega četiri”, kaže Dragan Ćirić, protivgradni strelac.
Prolećna kiša je kažu ratari blagodet, ali gradonosni oblaci su pretnja da od letine neće ostati ništa. Zato se još uvek uzdaju u strelce i rakete.
Dragan Rakić iz sela Krupac kaže da im protibgradna zaštita mnogo znači, pogotovu za papriku, za sve useve i Dušica Vukelić iz istog sela navodi: „Mnogo nam znači u ovaj naš krupački reon, da se postavi i više i bolje i jače.”
Lokalne samouprave su u obavezi da pruže podršku u izboru strelaca i organizovanju protivgradne zaštite.
“Sve što se tiče manjih intervencija na samoj stanici, to je dužnost lokalne samouprave, sve ostalo se finansira se iz republičkog budžeta i to je jasno definisano zakonom. Lokalna samouprava ne sme iz svog budžeta da izdvaja novac za plaćanje strelaca. Mi smo to radili, s obzirom da se slažemo da je novac koji dobijaju mali, međutim Državna revizorka institucija nas je upozorila da to više ne radimo i da ćemo sledećeg puta biti kažnjeni”, kaže Vesna Lazarević, stručni saradnik za poljoprivredu.
Administrativne zavrzlame za ratare su, izgleda, gore od gradonosnih oblaka, jer oblaci dođu i prođu, a biroktatija ostaje. Očito da će se i ovog proleća osloniti na molitvu samo da grad ne udari, ostalo će se lako prebroditi.
(RTS)