Misija Srbije pri UN apeluje na kosponzore da povuku tekst rezolucije o Srebrenici

U vezi sa poslednjim pismom koje su Stalne misije SR Nemačke i Ruande uputile svim državama članicama 17. maja u svojstvu glavnih sponzora i „co-facilitator-a” rezolucije o Srebrenici, dužan sam da skrenem pažnju na sledeće elemente.

Nasuprot tvrdnjama o postojanju snažne regionalne podrške rezoluciji, kosponzori su nastavili sa praksom jednosmerne komunikacije, bez mogućnosti pitanja i komentara, uz odsustvo otvorenih konsultacija koje bi podrazumevale učešće svih država članica UN. Navedeno samo potvrđuje činjenicu na koju Republika Srbija ukazuje od samog početka – netransparentnost procesa bez šireg regionalnog konsenzusa i saglasnosti razotkriva stvarnu nameru koja se krije iza rezolucije.

Protivno svim procedurama i praksi GS UN, slanjem „revidiranog“ teksta rezolucije dogovorenog u uskom krugu kosponzora, države članice se pokušavaju dovesti u zabludu da se radi o suštinskim izmenama koje treba da ubede države članice da podrže tekst.

Pokušaj kosponzora da ukažu da se sudskim postupcima utvrđuje individualna krivica, nastoji se prikriti da se, u širem političkom diskursu, moralna odgovornost za genocid nastoji kolektivno pripisati celom narodu. Srpski narod, koji je tokom dvadesetog veka bivajući na strani istine i pravde tokom dva svetska rata, izložen strašnim stradanjima, pokušaju istrebljenja i genocidu, nikada na to neće
pristati.

Dosledno isticanje Republike Srbije da rezolucija koja se odnosi na osetljivo pitanje žrtava jednog tragičnog rata mora da predstavlja, pre svega, „vlasništvo“ BiH, pokušava se neuverljivo u poslednjem pismu glavnih kosponzora zamaskirati „regionalnim vlasništvom“.

Istovremeno potpuno se zanemaruje da inicijativa o ovako osetljivom pitanju nije pokrenuta u dogovoru sva tri naroda u BiH, protivno Ustavu BiH i bez saglasnosti trojnog predsedništva.

O pravoj nameri koja stoji iza ove rezolucije govori nedavna izjava zvaničnika Bosne i Hercegovine, ministra spoljnih poslova Elmedina Konakovića, koji je rekao da „takva Srbija zaslužuje prezir i ne zaslužuje nikakvu ruku saradnje“, te da će Bosna i Hercegovina na sve
druge načine tražiti nadoknadu ratne štete, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije.

Ovakve neodgovorne i neprimerene izjave zvaničnika jedne države otkrivaju prave namere i zasigurno ne doprinose stabilnosti, kako u BiH, tako ni u regionu, na šta Srbija od početka upozorava.

Države članice UN, koje su se voljom predlagača našle u nezavidnoj situaciji, ne treba dalje dovoditi u zabludu pokušajem predstavljanja navodno revidiranog teksta. Države članice ne treba dovoditi u zabludu ni o pravovremenosti iniciranja rezolucije o
Srebrenici, jer nasuprot nastojanjima da se 2024. predstavi kao najadekvatnija, godinu u kojoj se nalazimo karakterišu složene geopolitičke okolnosti, pa otvaranje istorijski osetljivih tema samo produbljuje podele i može proizvesti dodatne nestabilnosti na Balkanu.

Imajući u vidu nesagledive posledice ovakvog nacrta rezolucije već u ovoj fazi, na krhki proces pomirenja otvaranjem starih rana, još jednom apelujemo na kosponzore da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih članica UN, povuku tekst rezolucije,
kako države članice ne bi bile dovedene u poziciju da glasaju o osetljivom pitanju koje zahteva konsenzus.

Ukoliko to ne bude slučaj, ukazujemo da ova rezolucija već izaziva duboke podele u međunarodnoj zajednici i dovodi do usložnjavanja procesa u čitavom regionu, zbog čega pozivamo sve države članice UN da ne glasaju za pomenutu rezoluciju.

(RTS)