Najnoviji izveštaj o sreći u svetu upozorava vlade koje ignorišu potrebe mladih i ne čine dovoljno za dobrobit mlađih generacija. Ako mladi ljudi ne mogu da se afirmišu na radnom mestu, priušte sebi pristojan dom, imaju vremena za prijatelje i porodicu i nisu finansijski obezbeđeni, posledice će biti još neprijatnije.
Kako se navodi u izveštaju World happiness report 2024, nešto nije u redu sa mladim ljudima između 15 i 24 godine u Velikoj Britaniji, širom Evrope, SAD i Australije.
Smatra se da je generacije Zed izgubila tradicionalni optimistični pogled na život. Problem su i nedostatak obrazovanja, kulture stanovanja, ekonomske samostalnosti…
Mladi ljudi postaju manje srećni od starijih generacija jer trpe nešto nalik na „krizu srednjih godina“, pokazalo je globalno istraživanje, a doktor Vivek Marti je istakao da se mlade generacije „bore“ za sreću.
„Dozvoliti deci da koriste društvene mreže izgleda kao da im u određeno vreme dajete lek koji možda šteti zdravlju“, istakao je doktor Marti.
Prema najnovijim podacima, mladi ljudi širom Severne Amerike manje su srećni od starijih generacija. Mlađi od 30 nisu srećni. Očekuju se slični rezultati istraživanja i za Evropu.
Sumorna budućnost
Svetski izveštaj o sreći za 2024. godinu sadrži listu od 20 najsrećnijih nacija, a istraživači veruju da jak uticaj društvenih mreža narušava samopoštovanje i percepciju blagostanja i sigurne budućnosti.
„Smatra se da mladi ljudi sve više počinju da liče na svoje ‘napaćene’ roditelje koji se do smrti bore za bolji život. Pogođeni su platama koje ne prate rast troškova, razočarani su u svoje vlade, muče ih mentalni problemi“, navodi se u izveštaju Međugeneracijske fondacije.
Čak ni univerzitetsko obrazovanje ne garantuje bolji život. Mladim ljudima budućnost deluje sumorno i bez bilo kakve perspektive.
Podaci pokazuju da su stariji od 55 mnogo srećniji. A naročito oni što treba da idu u penziju: većina država sponzoriše penzioni sistem, pa je sve manje siromašnih penzionera.
Ričard Lejard, profesor u Londonskoj školi ekonomije i jedan od autora izveštaja, istakao je da podaci pokazuju da je potrebno više napora da se podrži obrazovanje i briga o mentalnom zdravlju mlađih ljudi.
Unicef je 2007. godine objavio 40 kriterijuma po kojima se ocenjuje kvalitet života, posebno mladih, a to su rizik od siromaštva, porodični odnosi, zdravlje i bezbednost, obrazovanje i osećanje sreće.
U svim pobrojanim parametrima zabeležen je pad kod mladih ljudi na Zapadu, a sve više je izražena nesigrnost, anksioznost i narušavanje mentalnog zdravlja.
Mladi ljudi su najnesrećniji u ubrzanom potrošačkom društvu, a zapažen je i sve manji kontakt i razgovor sa roditeljima, što je loše za mlade ljude i njihovo usmerenje u životu.
(RTS)