Neizmerna radost protekle jeseni zbog načinjenog prvog koraka bila je kratkog daha. Nemoć ju je potisnula. Od Nove godine Ognjen ni jednom nije otišao u Niš. Vežbe zasnovane na robotici u privatnoj klinici svakodnevno su mu potrebne, ali mesečno rehabilitacija košta gotovo 4.000 evra.
“Mi smo sad u nekoj situaciji baš nemoćnoj, zato što ne možemo da priuštimo ono što što mu treba, pored redovne spinraze koju prima, mora i rehabilitacija i sve ostalo, ali mi sada pravimo pauzu jer nemamo dovoljno sredstava da bi išli na terapiju. A mesečno nam treba 467.000 dinara“, kaže Ognjenova mama Marijana Stojanović.
Ni na gradski bazen Ognjen ne može jer lift za osobe sa invaliditetom nije u funkciji. Ostaje mu samo vežbanje sa mamom kod kuće, a to nije dovoljno.
“Raspust ću iskoristiti uz malo učenja za dalje školovanje i malo vežbanja i odmaranja… Kod kuće imamo strunjaču, mi je stavimo na laminat i vežbamo oko pola sata“, rekao je Ognjen Stojanović.
Ognjen boluje od spinalne mišićne atrofije. Ima i skoliozu. I kao da to već nije previše, studija spavanja pre desetak dana na Institutu za majku i dete potvrdila je da u snu ima povremene poremećaje u disanju zbog čega im je preporučena nabavka aparata za stimulaciju refleksa kašlja.
Cena mu je više od pola miliona dinara.
“Ognjen mora da ima aparat za iskašljavanje koji ne ide preko RFZO-a nego moramo mi sami da kupimo, a on je 583.000 dinara. To je za nas nemoguća misija. Mi imamo nešto na računu, pokrenuli smo neke akcije, odazvali su se neki ljudi, ali je to nedovoljno“, kaže Marijana Stojanović.
Bez pomoći drugih ljudi dvanaestogodišnji Ognjen ne može do novog koraka. Da se osmeh na licu i sjaj u očima ne ugase, već prelepi snovi ostvare, dovoljno je poslati 319 na 3030.
(RTS)