Poreklo brejka je donekle diskutabilno, iako se većina slaže da se njegovi koreni mogu pratiti do haus žurki iz 1970-ih u Bronksu, u Njujorku koje je vodio „DJ COOL HERC“, osnivač hip-hopa. Brejking su na plesnim podijumima izvodili takozvani „B-boys“ i „B-girls“ kada su se muzičke numere „lomile“ – što znači da je sve što se moglo čuti bio jak ritam.
Tokom 1980-ih, ovaj fenomen je stekao međunarodnu ekspoziciju putem muzičkih spotova i filmova kao što su „Flashdance“ (1983), „Breakin’“ (1984) i „Beat street“ (1984). Tada su mediji počeli da koriste termin „brejkdens“. Međutim, brejkeri nikada ne dodaju „ples“ na kraju, pošto je ovaj izraz došao od autsajdera, a ne od hip-hop zajednice, kao što je istakao jedan od pionira ove igre „Crazy legs“.
Iako je ideja da se međusobno testiraju u „pokretima“ bez formata (kada se ljudi okupe u krug i neko slobodno igra u sredini) oduvek bila fundamentalna za brejkere, važnost i broj organizovanih takmičenja u ovoj igri stalno raste, a sa komercijalizacijom i kodifikacija delatnosti.
Uvek su postojala dva glavna formata: takmičenja grupa i solo bitke jedan na jedan, koji su manifestovali individualizam, kreativnost i samoizražavanje „brejkera“. Ipak, kao i kod mnogih alternativnih aktivnosti koje se razvijaju u sport, poput skejtbordinga ili surfovanja, okviri upravljanja i takmičenja ostali su fragmentirani sve do nedavno.
Tek 2018. godine brejk je postao zvanično pod kontrolom Svetske federacije plesnih sportova. Međutim, velika takmičenja i dalje postoje izvan zvanične uprave, kao što su Red Bull BC One i Battle of the Year, koja verovatno nose veći kredibilitet u zajednici koja je na klimavim nogama.
Put do Olimpijskih igara
Od olimpijske agende 2020. godine MOK je nastavio da modernizuje olimpijski program kako bi ga učinio privlačnijim široj i mlađoj publici.
Bez sumnje, uključivanje brejkdensa se dobro uklapa u tu opštu strategiju. U programu Igara nije bilo ničeg sličnog u pogledu kreativnosti, pristupačnosti i njegove urbane prirode. Takođe, treba istaći da je brejk stigao do Pariza 2024. zahvaljujući insistiranju zemlje domaćina.
Osim uobičajenog osnovnog olimpijskog programa, zemlja domaćin svake Olimpijade ima pet dodatnih mesta koje mogu popuniti sportovima po svom izboru. Analizom Igara u Tokiju, otkriveno je da je Japan imao koristi od lokalnih favorita kao što su karate, skejtbord, bejzbol i softbol, kada je u pitanju zbir medalja.
Los Anđeles će 2028. dodati fleg fudbal (varijanta američkog fudbala), lakros, kriket i skvoš. Bizarno, Pariz 2024. može biti jedini orhanizator brejkdensa na Olimpijskim igrama u doglednoj budućnosti, iako je Svetska federacija plesnih sportova odlučna da obezbedi da se vrati u Brizbejnu 2032.
Brejking – nesvakidašnje takmičenje gde i sudije nastupaju
Postoji mnogo čudnih novih termina koje treba naučiti ako nikada niste gledali neko brejking takmičenje, kao što su „zamrzavanje kornjače“, „šest koraka“ i „ispuštanje novčića“. Međutim, format olimpijskog takmičenja je veoma direktan: 16 B-boys-a i 16 B-girls-a će se boriti jedni sa drugima pod svetlima „Place de la Concorde“.
Postoji trodelni kvalifikator za igre, tako da će bez sumnje svaki od tih kvalifikovanih sportista biti u istorijskim knjigama. Neki veliki favoriti su već kvalifikovani kroz VDSF svetska i kontinentalna prvenstva, kao što su B-boys Victor (SAD) i Danny Dan (Francuska), i B-girls India (Holandija) i Nicka (Litvanija).
Poslednjih 14 odlučivaće najbolje rangiranih 80 igrača u seriji kvalifikacija koje će se održati u Šangaju u maju, i Budimpešti u junu. Da bi takmičenje bilo raznovrsno, MOK je ograničio svaku zemlju na najviše dva B-boys-a i dve B-girls, dok je uveo dva univerzalna mesta koja pružaju mogućnosti manjim, i zemljama u razvoju.
Kao i u svakom kreativnom sportu, neizbežna su pitanja o postizanju poena u brejku. Zaista, verovatno će postojati značajan stepen subjektivnosti, ali ne drastično veći nego u priznatim olimpijskim sportovima kao što su gimnastika, sinhrono plivanje ili umetničko klizanje.
Tradicionalno, troje ili pet sudija ocenjuju učesnike na velikim takmičenjima. Međutim, ovaj broj se povećao na devet u okviru Olimpijskih igara, baš da bi se na minimum smanjila subjektivnost i rizik od grešaka.
Brejkerska zajednica je oduvek bila bliska i neformalna. Brejking će biti jedini sport gde sudije moraju da nastupaju za sportiste i gledaoce. Ovo se dešava pre početka takmičenja i naziva se „predstavljanje sudija“, segment tokom kojeg će oni predstaviti svoje umeće.
(RTS)