Kako navodi gošća Jutarnjeg programa, dr Bojana Novović, kako je počelo lepo vreme, počeli su da se pojavljuju pacijenti, i odrasli i deca, koji su zadobili ujed krpelja tokom boravka u prirodi.
Javljali su se da im lekari pomognu da pravilno izvade krpelja, ali i u slučaju kada su sami pokušavali da to učine, pa nisu uspeli da izvade rilicu iz kože.
„Takođe, nekada se neposredno nakon uboda krpelja pojavi crvenilo na mestu uboda i pacijenti najčešće budu zabrinuti i dođu da se konsultuju i dobiju savet šta dalje da rade“, dodaje doktorka.
Pošto se očekuje da će tokom prvomajskih i uskršnjih praznika ljudi više provoditi vremena u prirodi, verovatno će i biti veća učestalost uboda krpelja i drugih insekata.
„Sezona je negde od početka proleća pa do jeseni, a najveća aktivnost krpelja je tokom maja i juna. Preporuka je da ljudi kada budu boravili u prirodi, pre svega nose odeću dugih rukava i dugih nogavica, kao i zatvorenu obuću. Takođe se savetuje upotreba repelenata i detaljan pregled cele kože nakon povratka iz prirode“, ističe gošća Jutarnjeg programa.
Detaljan pregled je jako važan, napominje dr Novović, posebno svih pregibnih površina i vrata.
Kako samostalno izvaditi krpelja
Ukoliko nas je krpelj uboo, neophodno je da ga što pre mehanički uklonimo. Idealno je da to učinimo u prvih 24 sata.
„Pristupa se mehanički. Krpelj se vadi pincetom koje se prethodno očisti, dezinfikuje. Krpelja treba uhvati u blizini glave, što bliže koži, zatim se nežno odigne od površine kože i postepeno lagano izlači. Ne savjetuje se okretanje i uvrtanje krpelja“, objašnjava dr Novović.
Takođe je bitno, napominje, da se prilikom vađenja slučajno ne zakači telo krpelja, da se ne nagnječi ili pritisne, jer na taj način krpelj može da ispustiti sadržaj u kome se možda nalazi bakterija borelja burgdorferi koja je izazivač lajmske bolesti.
„Jako je bitno i da osoba ne koristi nikakva hemijska sredstva kao što su alkohol, acetoni, zatim benzin, vazelin, kao i dejstvo toplote, jer se na taj način povećava mogućnost regurgitacije tog srednjeg sadržaja krpelja direktno u kožu i veća je verovatnoća za potencijalnu infekciju ukoliko je krpelj bio zaražen tom bakterijom“, ističe doktorka.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je infektivna bolest koja zahvata brojne organe i sisteme organa. Jako je važno da se što pre otkrije, a najčešća manifestacija na koži, koja može da se očekuje u prvih mesec dana nakon uboda krpelja, je pojava karakterističnog migrirajućeg eritema.
„To je crvenilo na koži koje je obično ovalnog oblika i promera minimum oko 5 centimetara koje se postepeno uvećava, dakle centrifugalno se širi i nekad ima karakteristiku da centralno dolazi do regresije, da se gubi crvenilo, tako da ona izgledom podseća na oblik mete i toplije je od okolne kože na dodir“, objašnjava dermatolog.
Subjektne tegobe su obično veoma umerene i često pacijenti i ne primete tu prvu kožnu manifestaciju na koži. Preporuka je da svako ko je imao ubod krpelja, i odrasli i deca, da prate promene na koži, posebno u prvih mesec dana.
Ostali simptomi i znaci početne faze lajmske bolesti su pojava malaksalosti, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i u lokalizovanih regijama uvećenih limfnih čvorova. Prema nekim najsvežijim informacijama smatra se da je negde od 15 do 35 odsto krpelja zaraženo. Tako da svaki treći krpelj je prenosilac bakterije koja izaziva lajmsku bolest.
Lajmska bolest ukoliko se na vreme otkrije uspešno se leči, ali u suprotnom, može dovesti do veoma ozbiljnih komplikacija, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Bojana Novović, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne bolesti.
(RTS)