Sa svih strana smo okruženi hemikalijama. Mogu se naći u različitim proizvodima poput pene za gašenje požara, papirnoj amabalaži za hranu, kozmetici, tiganjima…
Da li će hemikalije predstavljati rizik po zdravlje zavisi od brojnih faktora, pre svega od doze koju unesemo, koliko često smo izloženi hemikalijama, ali i od individualne osetljivosti, pola i uzrasta.
„Postoje i periodi kada su ljudi posebno osetljivi, posebno u najranijem razvoju, detinjstvu i pubertetskom periodu. Opasnih hemikalija ima svuda oko nas i nažalost nemoguće ih je izbeći“, kaže profesorka Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta.
Tako, primera radi, tiganji koji imaju premaz da se hrana ne bi lepila po njima, mogu biti izvor štetnih hemikalija.
Što se odeće tiče, određeni predmeti posebno oni otporni na vodu i fleke mogu sadržavati štetne hemikalije, a plastična ambalaža i posude može da u sebi ima bisfenole i ftalate.
„Savet bi bio da jednokratnu plastiku koristimo zaista jednokratno, a ako plastiku koristimo za skladištenje hrane, ne bi trebalo dugo u njoj da stoji. Plastične posude isto ne treba prati u mašini za pranje sudova, jer pri visokim temperaturama može da dođe do oslobađanja hemikalija“, objašnjava Aleksandra Buha Đorđević.
Hemikalije koje se mogu naći pomenutim proizvodima utiču na čitav organizam, ali najviše na endokrini sistem i to posebno u periodima trudnoće, ranog detinjstva i puberteta.
Neke hemikalije se zovu i endokrini ometači, koji na neki način u organizmu imitiraju hormone i mogu izazvati neurorazvojne poremećaje, probleme sa reproduktivnim sistemom, da oštete neke žlezde.
(RTS)