Džejmsa O’Brajana, prvog zamenika direktora za planiranje politika, predsedničkog izaslanika za Balkan, bišeg savetnika Medlin Olbrajt, oni koji su sa njim sedeli za pregovaračkim stolom u Rambujeu, pamte kao možda i jedinog, koji je bio spreman na dogovor. Doduše, kažu, dok nije stigla Olbrajtova. Za službovanje u regionu od 1989. do 2001. čak je nagrađivan.
Nekadašnji predsednik privremenog Izvršnog veća za KiM Zoran Anđelković naglašava da ljude treba posmatrati u okviru vremena u kome se događaj i dešava.
„Razgovori sa Hilom i O’ Brajanom u to vreme nisu bili nekorektni. Druga je stvar što su oni imali šefa koji je želeo po svaku cenu da nanese štetu Srbiji i da otme deo teritorije a ona se zvala gospođa Olbrajt“, dodaje Anđelković.
Konstatuje i da je dolazak Hila u sklopu jačanja ekipe koja predstavlja SAD na ovim prostorima.
Veće angažovanje SAD, bez dileme, podstakao je rat u Ukrajini. Naročito o otvorenim pitanjima koja, ocenjuju upućeni, vide kao mogući izvor ruskog uticaja. Prvi na listi dijalog Beograda i Prištine. Pored iskustva u Rambujeu, u biografiju su i ona iz Dejotna.
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić ističe da su u Dejtonu srpski interesi bili uvaženi u daleko većoj meri nego što je to bio slučaj u Rambujeu.
Jedan od pokretača ideje „Otvorenog Balkana“
Takođe, ističe da je O’Brajan, član jedne konsalting kompanije u kojoj je bio do 2022., zapravo jedan od pokretača ideje „Otvorenog Balkana“ koja se tada zvala „Mali Šengen“, jedne od osnovnih prioriteta u regionalnoj i uopšte spoljnoj politici Srbije.
Na toj liniji je i akutelni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan, koji je već gotovo dve godine na toj fukciji.
Umesto Karen Donfrid dolazi O’Brajan, koji će Gabrijelu Eskobaru biti nadređeni. Dalja politika SAD, smatra Krstić, vodiće se manje više po inerciji.
Prema Krstićevim rečima, najpotrebnije je da oni koji su neposredni američki akteri u Prištini iskažu mnogo oštriji stav.
Kaže da je to važna pozicija koja obuhvata politiku prema celoj Evropi i Evroaziji ali i čitav niz drugih prioriteta.
Napominje da je mnogo važnije da američki operativci koji se bave pitanjem KiM na svakodnevnom nivou jasno stave do znanja i izvrše konačan pritisak da formira ZSO.
Zaoštravanje prilika u odnosima Beograda i Prištine za Vašington, kako smo više puta čuli, nije očekivani scenario.
„Verujem duboko da je sada zadatak da se obezbedi mir na ovom prostoru. To ne znači da će biti manji pritisak oko KiM. Naprotiv, mislim da će biti još veći“, smatra Zoran Anđeković.
U bilateralnim odnosima, iz izjava obe strane, zaključuje se da je jedan od prioriteta i SAD i Srbije produbljivanje ekonomske saradnje. Robna razmena nije na priželjkivanom nivou, u domenu usluga računica je bolja. Zamajac, saglasni su sagornici, upravo treba da dâ O’Brajan.
(RTS)