Najveći problem u početku setve šećerne repe je nedostatak vlage u zemljištu. Potvrđuje to i prašina koja se diže dok Dragan Belić poljoprivrednik iz Srbobrana seje. Za desetak dana će završiti ovaj posao, a slatki koren će zauzeti oko 200 hektara na njegovim njivama.
„Nekih 30-40 odsto smo povećali šećerne repe. Iz ekonomskih razloga. Znamo unapred cenu, znamo šta će se dešavati. Cene ostalih kultura nisu toliko obećavale. Tako da eto iz tog razloga smo povećali šećernu repu“, kaže Dragan Belić, poljoprivrednik iz Srbobrana.
Za šećernu repu se zna otkupna cena pre setve. Prošle godine su proizvođači imali 52 evra za tonu, ove godine nešto manje.
„Mi smo ponudili proizvođačima ove godine osnovnu cenu 47 evra i dali smo dva evra bonusa za seme koje je preuzeto od nas. I svi koji su ugovorili sa nama moraju preuzeti seme od šećerana zbog sertifikacije“, navodi Rade Miljević, direktor sirovinskog sektora šećerane Vrbas.
Državna subvencija od 35 000 dinara po hektaru je takođe motiv za setvu šećerne repe. Očekuje se početak isplate za prošlu godinu, što će se realizovati preko šećerana, koje imaju sada i dodatne administrativne obaveze.
„Ministarstvo traži i podatke registrovanih PG lica, tako da i to prikupljamo od proizvođača. A i traže da svi proizvođači moraju biti upisani u e-upravi da su prijavili proizvodnju šećerne repe za 2023. godinu“, navodi Rade Miljević, direktor sirovinskog sektora šećerane Vrbas.
„Sunoko“ je saopštio da će zasejati 32.700 hektara. Očekuje se da obe kompanije koje prerađuju šećernu repu ukupno ugovore 46 do 48.000 hektara. Prošle godine je bilo 41.670.
(RTS)