Malo svetlosti propušta samo kuhinjski prozor. Na stolu sveće i lampa. Da nije smedervca smrzavali bi se Leskovčanka Ljiljana i njen sin Milan. Na šporetu kuvaju i greju vodu za kupanje. I tako već 5 godina žive. Svaki Ljiljanin korak je bolan zbog problema sa kičmom i venama. Pre 2 godine odstranjena joj je i dojka. Odustala je od zračne terapije u Nišu jer nema novca za autobusku kartu.
“Mučimo se, palila sam uvek sveće, sedim do kasno noću i ja i sin. Sin je bio u bolnici, na psihijatriji mesec dana”, priča Ljiljana Dimitrijević, iz Leskovca.
Pod svećom su zbog duga za struju koji sada premašuje 300.000 dinara. Dimitrijevići tvrde da su redovno izmirivali račune za struju sve dok nisu uočili problem sa brojilom i znatno velikom potrošnjom.
Milan Dimitrijević, Ljiljanin sin kaže da nisu dolazili iz Elektrodistribucije da pogledaju brojilo. Dodaje: “Stizali su veliki računi. Ja sam išao tamo, 6 puta sam bio i kod direktora sam bio i traže da se brojilo prebaci pošto se brojilo vodi na pokojnog dedu Dimitrijević Vidoja, da se prebaci na drugo ime. Ja to nisam mogao da uradim, traže ceo iznos da se plati – 200.000 dinara je bilo”.
U EPS-ovom saopštenju piše da je brojilo u kući porodice Dimitrijević u Leskovcu ispravno i bez obzira na to što je zbog dugovanja obustavljena isporuka električne energije I dalje stižu računi sa fiksnim obavezama.15.000 dinara porodične penzije je njihov jedini mesečni prihod.
“Mi ne možemo da izađemo kraj sa krajem do sledeće penzije, da skrpimo samo za hranu”, ističe Milan Dimitrijević.
Bolesni, naviknuti na nemaštinu Ljiljana i Milan nisu se nikome žalili i tražili pomoć, koja im je itekako neophodna. Život u mraku postaje sve teži, dug za struju sve veći, a sami rešenje ne mogu da pronađu.
(RTS)