Na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u martu je iznosio 0,3 odsto i skoro u potpunosti je rezultat rasta cena u okviru bazne inflacije, dok je doprinos cena hrane i energenata mesečnoj inflaciji bio skoro neutralan.
Iz NBS su naveli da su u okviru cena hrane, cene prerađene hrane porasle za 0,3 odsto, ali da je taj rast neutralisan nižim cenama svežeg voća, povrća i mesa. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je usporio na 2,9 odsto, pri čemu su cene voća i povrća, u proseku, snižene u odnosu na mart prethodne godine.
Neutralan doprinos cena energenata mesečnoj inflaciji rezultat je, s jedne strane, blagog rasta cena naftnih derivata,0,4 odsto i s druge strane, nižih cena čvrstih goriva – 1,6 odsto dok su u odnosu na mart prethodne godine, cene energenata porasle za 7,9 odsto.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u martu su porasle za 0,5 odsto u odnosu na februar i najviše su bile vođene poskupljenjem usluga mobilne telefonije.
Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 5,0 odsto, čime se izjednačila sa ukupnom inflacijom. U Narodnoj banci očekuju nastavak smanjenja međugodišnje inflacije i u narednom periodu.
Inflacija će nastaviti da usporava i u granice cilja trebalo bi da se vrati u maju, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara, dok bi centralnoj vrednosti cilja trebalo da se približi krajem ove godine i da nastavi da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku.
Tome će, ocenjuju u centralnoj banci, doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja.
(RTS)