U Srbiji raste broj socijalnih preduzeća, a trenutno ih je oko 400. Uglavnom posluju u sferi ekologije, poljoprivrede i inovacija, a 50 odsto zarade ulažu u društvenu zajednicu. Zapošljavaju osobe koje teško dolaze do posla. Iako su tržišno orijentisane, mogu da računaju na pomoć države i nevladinog sektora. Socijalana preduzeća su definisana zakonom pre dve godine, ali svi očekuju Program koji bi za nekoliko meseci trebalo bliže da definiše poreske olakšice i dotacije države.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kaže za RTS da socijalna preduzeća stavljaju svoju svrhu i društvenu misiju ispred profita.
„Svi subjekti koji funkcionišu u tom sektoru solidarne ekonomije imaju neku društvenu misiju. To je često borba protiv siromaštva, napor da se različite osetljive grupe ponovo integrišu u zajednicu, da im se pruži podrška, da se osnaže kroz radno osposobljavanje, radno angažovanje ili, ako su u pitanju osobe sa razvojnim teškoćama, da im se pruža različite vrste usluga“, navela je Jovanovićeva.
Osnivačica preduzeća „Bioideja“ Sanida Klarić pravi sapune od ostataka paprike.
„Bioideja je osnovana još 2015. godine sa ciljem ekonomskog osnaživanja socijalno-ugroženih kategorija žena u oblasti cirkularne ekonomije. Društveno odgovorne kompanije otkupljuju od nas proizvode. Nama bi bilo drago da imamo svoj prodajni prostor gde bismo mogli ujedno vršiti razne vrste edukacija i za građanstvo, ne samo za određenu grupu žena“, istakla je Klarićeva.
Jovanovićeva je rekla da se socijalna preduzeća, koja su pretežno registrovana kao udruženja, javljaju na različite konkurse i pozive. Kako je dodala, od države mogu da dobiju sredstva od nekoliko stotina hiljada dinara, dok kod donatora, međunarodnih organizacija, mogu da dobiju nešto značajniju podršku.
„Očekujemo da program bude završen u narednih nekoliko meseci, nadamo se. Ministarstvo za rad je opredelilo i početni fond od 50 miliona dinara koji će biti dostupan svima koji mogu da se prijave“, navela je Jovanovićeva.
Klarićeva je rekla da se 70 posto finansiraju iz projekata, a oko 30 odsto kupovinom proizvoda od društveno-odgovornih kampanija.
Elastičan sektor, otporan na krize
Jovanovićeva smatra da je ovaj sektor dosta elastičan i otporan na različite krize i nedostatak podrške. Navela je primer da se ovakva preduzeća i u drugim zemljama finansiraju iz više izvora.
Osnivačica firme „Bioideja“ kaže da oni nastoje da se zaradi jedna prosečna zarada, ali ostavljaju i mogućnost volontiranja.
„Evo, upravo sada, uz podršku mladih naučnika radimo na proizvodu koji je potpuno inovativan. To je repelent na ostacima otpadne paprike. Znači, to je nešto što bi moglo doneti socijalnom preduzeću mnogo veću korist nego što je uobičajeno“, kaže Klarićeva.
Klarićeva objašnjava da je prvi okidač za kupovinu kvalitet, a onda i saznanje da to radi neka osetljiva kategorija drušva.
„Treba nam malo više prisustva u javnosti. Da se zna da su to dobri i kvalitetni proizvodi. Ovo što mi radimo iza sebe ima naučnu osnovu, sve je izuzetno dobro i kvalitetno. Naravno, treba sve to dobro upakovati i onda će na neki način empatija proraditi, da se malo više (takvi proizvodi) kupuju“, smatra osnivačica „Bioideje“.
Na pitanje da li ovakve proizvode kupuju samo dobrostojeći i oni koji imaju više novca, Jovanovićeva kaže sve više i državnih institucija, privrede i pojedinaca je koji shvataju da je to poklon sa značenjem i da ta kupovina ima dodatnu svrhu, jer upravo pomaže toj ciljnoj grupi i dobijate jedan specifičan, autentičan proizvod.
(RTS)