Petina muškaraca od 16 do 29 godina gleda pozitivno na uticaj Endrua Tejta na društvenim mrežama, a mladići i muškarci iz generacije „zed“ češće od starijih „bejbi-bumera“ veruju da je feminizam učinio više štete nego koristi, navodi se u istraživanju koje pokazuje „stvarni rizik od podele među generacijama“.
Jedan od četiri muškarca u Ujedinjenom Kraljevstvu starosti od 16 do 29 godina veruje da je teže biti muškarac nego žena, a petina onih koji su čuli za Tejta sada blagonaklono gleda na ovog uticajnog čoveka na društvenim mrežama – pokazalo je istraživanje sprovedeno kod više od 3.600 ljudi.
Tejt, bivši britansko-američki kikbokser koji ima 8,7 miliona pratilaca na platformi Iks, suočava se u Rumuniji sa optužbama za trgovinu ljudima, silovanje i formiranje kriminalne bande za seksualno iskorišćavanje žena, koje on negira. Za sebe je inače govorio da je „apsolutni ženomrzac“. U avgustu prošle godine, rumunski sud naložio je da se kontroverzni influenser pusti iz kućnog pritvora dok čeka početak suđenja po optužbama za trgovinu ljudima.
Na autora bestselera i kanadskog akademika Džordana Petersona takođe pozitivno gleda 32% muškaraca starosti od 16 do 29 godina, u poređenju sa 12 procenata među ženama iste generacije. Peterson je javno govorio o „demoralisanju mladih muškaraca”.
Kada je reč o feminizmu, 16% muškaraca iz generacije „zed“ smatra da je učinio više štete nego koristi. Među starijima od 60 godina taj broj je bio 13 odsto.
Brojke su iznete na osnovu ankete „Ipsosa“ za Institut za politiku Kraljevskog koledža u Londonu i Globalni institut za žensko rukovodstvo.
Istraživanje je takođe otkrilo da 37% muškaraca starosti od 16 do 29 godina smatra „toksičnu muškost“ beskorisnom frazom, što je otprilike dvostruko više od broja mladih žena koje tu frazu – ne vole.
Svaki peti muškarac od 16 do 29 godina koji je čuo za Endrua Tejta kaže da ima pozitivno mišljenje o njemu.
„Ovo je nov i neobičan generacijski obrazac“, rekao je profesor Bobi Dafi, direktor Instituta za politiku i dodao: „Obično je slučaj da se mlađe generacije dosledno osećaju ugodnije sa novim društvenim normama, pošto su odrastali uz njih kao prirodni deo svog života“.
„Ipak, postoji konzistentna manjina – između jedne petine i jedne trećine onih koji imaju suprotno mišljenje. Ovo ukazuje na stvarni rizik od fraktivnih podela među ovom dolazećom generacijom“, dodao je profesor Dafi.
Uticaj društvenih mreža
„Činjenica da je ova grupa – prva koja većinu informacija dobija iz društvenih medija, verovatno će biti barem deo objašnjenja. Postojao je duh vremena u kojem mlade žene osećaju da mogu da poseduju ideju feminističkog identiteta… Mladi muškarci čuju mnogo o moći devojaka, ali je ne razumeju, u ovoj fazi svog života“, rekla je profesorka Rouzi Kembel, direktorka Globalnog instituta za žensko liderstvo u Kingsu.
„Ovo bi moglo biti nešto što se menja kada mladići uđu u radni odnos, ali to ne možemo uzeti zdravo za gotovo s obzirom na to koliko su društveni mediji danas važni u načinu na koji razumemo sebe“, dodala je.
Muškarci koji su pripadnici etničkim manjinama će najverovatnije pratiti Tejta, pri čemu se više od trećine slaže da on „pokreće važne stvari o stvarnim pretnjama muškom identitetu i rodnim ulogama“ u poređenju sa 12 odsto među muškarcima koji nisu u manjinskim grupama. Ipak, veličine uzorka su premale da bi se utvrdilo koje etničke ili druge manjinske grupe su posebno „zahvaćene“ ovakvom statistikom.
Tejt je inače izjavio da je prešao na islam nakon što je ranije rekao da je ateista. U jednom od njegovih objava, izjavio je da melanin, pigment kože, „daje mudrost, zajedno sa hrabrošću i fizičkom moći“. Tejt propoveda da mladići treba da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životima: „Ne bi trebalo da budete srećni. Trebalo bi da budete jako uticajni i sposobni“.
(RTS)