Kako radi ili ne radi mozak kada se zaljubimo

Ali vreme prolazi i život se dešava. Na kraju, zaljubljenost evoluira u nešto drugo. To nešto može biti ljubav, ili može samo ostati zaljubljenost neko vreme pre nego što konačno nestane.

Istraživanje Helen Fišer i njenog tima baca više svetla na razliku između ljubavi i zaljubljenosti, i otkriva da romantična ljubav prolazi kroz tri faze: požuda, privlačnost i privrženost.

Svakoj od ovih faza dodeljen je određeni skup hormona. Požuda ima veze sa seksualnim zadovoljstvom i njome upravljaju polni hormoni testosteron i estrogen. Privlačnost, kojom upravljaju dopamin, norepinefrin i serotonin, povezana je sa ponašanjem „nagrađivanja“, što objašnjava zašto je početak ljubavne veze tako uzbudljiv i sveobuhvatan.

Dok se zaljubljenost dešava veoma brzo i podrazumeva snažnu privlačnost, ljubav je mnogo dublje iskustvo.To je osećaj potpunog poznavanja nekoga, osećanje vezanosti, bliskosti i brige o toj osobi.

Zaljubljenost može biti prva faza ljubavi, ali ne zaljube se svi. Možete upoznati nekoga ko će vam se svideti na prvi pogled, pa se zaljubljenost može pretvoriti u ljubav, ali samo ako ste voljni da se oslobodite fantazija o savršenom partneru i prevaziđete svako razočaranje koje vam ona donosi, ističu istraživači koji su se bavili ovom temom.

Na pitanje da li je zaljubljenost izaziva pozitivan ili negativan osećaj u nama, profesor Kerner je istakao da je zaljubljenost „pozitivna kada je uzvraćena, a negativna je kada vas neko odbije“.

Koja je razlika između ljubavi i zaljubljenosti i koje osećanje je jače?

Zaljubljenost je obično intenzivna ali kratkotrajna, dok prava ljubav ipak traje duže i uključuje više prisnosti i intimnosti među parovima. Zaljubljenost obično osećamo kao intenzivnu, mada ona brzo prođe, pa su se istraživači složili da je osećanje ljubavi jače i dugotrajnije.

Definicije ljubavi i zaljubljenosti u rečniku Merijam–Vebster su prilično različite: ljubav je „topla privrženost, entuzijazam ili odanost prema drugoj osobi“, dok je zaljubljenost „osećaj budalaste ili opsesivno snažne ljubavi, divljenja ili interesovanja za nekoga ili nešto“.

U suštini, ljubav je duboka posvećenost, dok je zaljubljenost kao „faza medenog meseca“.

Zaljubljivanje do ušiju može naterati mnoge ljude da rade stvari koje verovatno ne bi radili da im se ta osoba zaista ne sviđa, a naučnici su otkrili šta se dešava u našem telu tokom zaljubljenosti. Naučnici se kroz istoriju nisu preterano usredsredili na uticaj zaljubljivanja na ljudsko ponašanje, ali je studija sprovedena na 1.500 mladih ljudi, koji su rekli da su zaljubljeni, pokazala da mozak radi potpuno drugačije u takvom stanju.

Studiju su sproveli doktorand Australijskog nacionalnog Univerziteta Adam Bode i dr Fil Kavana sa Univerziteta Južne Australije u Kanberi. Oni su posmatrali kako se ponaša telo – reakcije i odgovore zaljubljene osobe.

Sistem aktivacije ponašanja u telu može aktivirati pozitivne reakcije. U studiji objavljenoj u časopisu Behavioral Science, zaključili su da se mozak menja kada ste zaljubljeni.

Kada su ljudi posebno voljeni, njihove misli postaju više usredsređene na osobu u koju su zaljubljeni. Doktor Kavana je rekao da hormon oksitocin može biti ključni faktor u promenama koje se vide kao „talasi“ hormona koji kruže u našem nervnom sistemu i krvotoku dok komuniciramo sa voljenom osobom.

Zaključio je da ljubav aktivira „puteve u mozgu povezane sa pozitivnim osećanjima“.

„Način na koji voljeni dobijaju poseban značaj zavisi od kombinacije oksitocina sa dopaminom, hemikalijom koju naš mozak oslobađa tokom romantične ljubavi“, objasnio je dr Kavana.

(RTS)


Ostavite komentar