Kinezi su u većem broju počeli da se doseljavaju u Pančevo početkom 2000-ih. Uglavnom su prodavali robu na buvljoj pijaci i zakupljivali su trećinu svih tezgi. Vremenom, taj broj se smanjivao, sada ima 50 zakupaca, a već deceniju nije došao niko nov.
„Prodajem dosta, imam sitnu robu. Tu sam sa porodicom, žena i dvoje dece, od 15 I 13 godina“, kaže Zhuein Feng iz Pančeva.
Međutim, otvorene su robne kuće u gradu i manje prodavnice u svakom selu. Jedan od vlasnika takvog objekta je 35-godišnji Luka Huang, koji je u Srbiju došao sa roditeljima pre dve decenije. Danas je oženjen i ima dvoje dece u osnovnoj školi. Stekao je mnogo prijatelja.
„Sakupljamo se, idemo na pecanje, na ribnjak, da se družimo, sve slavimo i poštujemo praznike ovde. Imam i kuma, dobri smo prijatelji, pomažemo jedan drugom. Ja nisam pravoslavac, ali potpisao sam u opštini“, priča Luka Huang.
Kineski đaci u srpskim školama
Najviše kineske dece u Pančevu trenutno pohađa Osnovnu školu „Vasa Živković“. Niki, kako je svi zovu, ide u sedmi razred i odličan je đak. Najbolje govori srpski od svojih sunarodnika, pa pomaže u učenju i drugoj deci.
„Prelepa je zemlja i ljudi su ljubazni. Naučila sam o kulturi. Stekla sam i drugare iz drugih država, na primer Darja iz Rusije, izlazimo zajedno, prenosi utiske Jujan Ksjao.
Niki najviše voli engleski jezik i želela bi da nastavi školovanje i jednog dana postane prevodilac. Tako da za sada, kao i mnogi njeni sunarodnici, planira da ostane u Srbiji.
(RTS)