Nepregledna polja Pešterske visoravni. Na njima raste više od 3700 vrsta bilja. Uglavnom lekovitog. Čista priroda i viševekovna tradicija. Nema drugih tajni ističu gorštaci, kada vas, na početku gastronomskog puta kroz ovaj kraj posluže vodom i medom.
„Dolaze ovde turisti, ljubitelji prirode, ne planinari. Dolaze ljubitelji prirode iz Slovenije, Austrije, Vojvodine. Obilaze Žilidar, Belevu Glavu, Štedin, Zbinju Glavu…“, navodi pčelar Hanefija Alihodžić. Dolaze: „Zaista je ova priroda naj, naj. I taj moj med, ja ga ne bih zamenio za onaj na Novom Zelandu“.
Na sofri će se naći razni suvomesnati proizvodi, hlebovi sa heljdom i pite ali će, ukusom, preovladati mlečni proizvodi. Tradicionalno se pripremaju u gotovo svim domovima na visoravni. Kažu, istog su kvaliteta i ukusa i oni iz mlekara.
„Sjenički sir i sjenički proizvodi nemaju konkurenciju – kvaliteta, imaju konkurenciju na žalost u cijeni. To je trenutno najbolje što Pešterska visoravan može da da. Mi smo ovde na 1200 metara nadmorske visine, fabrika nema 150 km u krugu, nema ništa da zagadi. Smatram i tvrdim da je najzdravija, najbolja hrana odavde – sir i kajmak“, ističe Ferhan Sejdović, iz mlakare „Sejkom“.
Priču o pešterskom jagnjetu treba početi na Sjeničkom poljoprivrednom sajmu u junu mesecu. Novčane nagrade su nebitne. Sve je u zdravom prestižu. Ljutnje nema. Otuda i kvalitet.
Jagnjetinu iz ove peći jeo je i Josip Broz Tito.
Bensad Redžović iz Duge Poljane pokazuje pekaru: „Ova pekara je stara 102 godine, to je tradicija. Tradicionalno, Duga Poljana je po tome poznata – jagnjeće pečenje iz Duge Poljane. Svi koji dođu – Ajmo u Dugu poljanu da probamo to pečenje! A inače, imamo dobro meso… jagnje s Pešteri“.
Gostoprimljivi domaćini potrudiće se i da se dobro zasladite. Ako ostane mesta za slatko. Poslastičar Fatmir iz Sjenice poslužiće vas tradicionalnim kolačima ali će preporučiti da probate Sjenički špricer i Sjenički kačamak
„Sjenički špricer to je tradicionalno piće koje se koristi pogotovo u letnjem periodu. Kačamak je isto tradicionalni, to je šampita sa korom kojoj se naknadno dodaje sladoled točeni i to se umeša“, priča nam Fatmir Miftari, poslastičar.
Sjenica je odavno učvrstila svoje mesto na gastronomskoj mapi Srbije kao destinacija za sve gurmane željne prave, domaće hrane. A prioritet je očuvati način života pešterskih gorštaka.
(RTS)