U „Mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu“ navodi se da kvantitativni ciljevi Strategije predviđaju smanjivanje fiskalnog deficita sa tri odsto BDP-a iz 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa zatim na 1,5 odsto BDP-a u 2025. godini. Posle toga, kako je navedeno, identičan deficit od 1,5 odsto BDP-a zadržao bi se i u 2026. godini.
Fiskalni savet preporučuje vladi da budžetski deficit u 2023. umanji na oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a, a u narednim godinama na 1,5-1,0 odsto BDP-a. Strategijom je, takođe, predviđeno smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 55,6 odsto (na kraju 2022. godine) na 51,9 odsto na kraju 2026. godine.
„Iako je ovaj smer fiskalne politike nesporno dobar, Fiskalni savet ocenjuje da je Strategija mogla i morala da predvidi ambicioznije uravnoteženje javnih finansija“, navodi se o dokumentu.
Fiskalni savet navodi da u reformskom delu Strategije nisu dobro prepoznate sve važne politike kojima bi se unapredile javne finansije i da Strategija, na primer, ne prepoznaje da je potrebna izdašnija i efikasnija socijalna politika.
Izostavljene su takođe i potrebne reforme: poreskog sistema, zdravstva, prosvete, odabira i upravljanja javnim investicijama i drugo.
Fiskalni savet navodi da je po pitanju energetskih javnih preduzeća, kao što su EPS i Srbijagas, Strategijom napravljen određeni iskorak, jer se najavljuju ozbiljnije reforme i investicije u ova preduzeća. „Međutim, nešto konkretniji planovi za to još uvek su u izradi“, naveo je Fiskalni savet.
(RTS)