U slučaju kandidature, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je optimista posebno u odnosu na dve Nato zemlje iz istočne Evrope koje su svoje kandidature već najavile.
„Predsednik je rekao da ćemo sačekati da vidimo šta će se dešavati sa nelegalnom rezolucijom o Srebrenici. Kažem nelegalnoj, jer je doneta bez odluke državnih organa BiH, na osnovu stava ambasadora. Ne može država da utvrđuje svoje stavove na osnovu toga koje nacionalnosti je ambasador u pojedinoj zemlji i to znači da BiH nije donela tu odluku“, rekao je Dačić.
S druge strane, kako kaže, to je suprotno Povelji UN jer ne može pitanje koje je na dnevnom redu u Savetu bezbednosti da se razmatra u Generalnoj skupštini, a BiH je, kao i Kosovo i Metohija, pitanje koje se na SB razmatra dva puta godišnje.
Smisao rezolucije, analitičari vide kao pokušaj da se srpski narod diskvalifikuje u budućnosti. Nedavne diplomatske aktivnosti u Njujorku ocenjuju kao pokušaj da se uvtde odnosi sa nizom zemalja i da se utiče na ciljnu grupu, odnosno kolektivni jug gde tri četvrtine država ima razumevanja za srpske stavove.
„Prva stvar koja se proklamuje kao cilj sa ovom rezolucijom već pada u vodu, ovde se produbljuje podela kad je reč o BiH i ono što se isključuje to je dijalog i mogućnost funkcionisanja institcuija BiH koji bi podrazumevao ne samo pomirenje već i političku stabilnost. Ovo direktno dovodi u pitanje njeno normalno funkcikonisanje“, kaže diplomata zoran Milivojević.
Nestalne članice Saveta bezbednosti koje se biraju za naredne dve godien Srbiju svrstava u istočnu grupu zemalja. Ta grupa prostire se od Pribaltika do Crnog i Egejskog mora. Osim Srbije, od bivših jugoslovenskih republika u SB UN još nisu bile Severna Makedonija i Crna Gora.
„Izbor ide u odnosu na to koliko zemalja pridobijete za sebe u toj grupi, pa onda ide na Generalnu skupštinu UN tako da niko unapred ne može garantovati da li ćemo dobiti podršku, tim pre što je u našoj grupi dosta zemalja koje su skoro sve članice EU ili Natoa i normalno je da je solidarnost između njih veća nego u odnosu na zemlje koje nisu članice tih međunarodnih organizacija“, rekao je nekadašnji diplomata Srećko Đukić.
Smatra da iako ne prođemo ne treba da odustanemo, jer je Srbiji potrebno članstvo u SB UN radi sticanja renomea, radi povećanja ugleda u svetu, radi preuzimanja odgovarajućeg mesta u međunarodnim organizacijama.
Bivša Jugoslavija za 45 godina bila četiri ili pet puta nestalna članica SB. SRJ, Zajednica Srbije i Crne Gore, a zatim i Srbija nisu bile nijednom.
Savet bezbednosti ima 15 članica. Sjedinjene Države, Kina, Rusija, Francuska i Velika Britanija su stalne članice i imaju pravo veta na bilo koju rezoluciju ili odluku. Deset mesta pripada nestalnim članicama, a pet mesta se obnavlja svake godine.
(RTS)