Akademik Dragoslav Marinković je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), čije je polje naučnog rada obuhvatalo evolucionu biologiju, genetiku i bioetiku.
Rođen je u Beogradu 21. januara 1934. godine.
Na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1957. i na istom fakultetu 1960. završio magistarske studije iz oblasti ekologije i biologije ponašanja.
Doktorsku disertaciju iz oblasti populacione genetike odbranio je 1965. godine.
Boravio je na postdoktorskom usavršavanju na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku, kao i na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.
U zvanje asistenta na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu izabran je 1959. godine.
Na matičnom fakultetu je prošao sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1981.
Bio je šef Katedre za genetiku i evoluciju.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine.
Obavljao je dužnost zamenika sekretera Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU od 2002. do 2006.
Marinković je bio i član Odbora za biologiju SANU, Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina“, kao i Akademijskog odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla.
Karijera bogata naučnim radovima
Bogata bibliografija Marinkovića broji više od 200 naučnih radova.
Autor je dva univerzitetska udžbenika, više priručnika za nastavu genetike, a koautor je brojnih monografija i 23 srednjoškolska udžbenika.
Kao istaknuti naučnik bio je član više stručnih udruženja i institucija, među kojima su Društvo genetičara Srbije, Antropološko društvo Srbije, Društvo bioetičara Srbije i Američko društvo za unapređenje nauka.
Obavljao je dužnost predsednika i potpredsednika Srpskog biološkog društva.
Bio je član Osnivačkog saveta Evropskog društva za evoluciju sa sedištem u Cirihu i jedan od osnivača Saveza društava genetičara Jugoslavije.
Takođe, bio je počasni predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Uneskove komisije Republike Srbije sa sedištem u SANU.
Za svoj naučni i nastavni rad primio je brojne nagrade i priznanja među kojima se izdvajaju Aprilska nagrada studenata Beogradskog univerziteta 1964. i 1989. godine, Orden rada sa zlatnom zvezdom 1985. i nagrada „Prof. dr Vojislav Stojanović“ Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.
„Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno srpsko društvo“, zaključuje se u saopštenju SANU.
(RTS)