Pomen nad masovnom grobnicom na Zemunskom groblju za 6.500 ubijenih Srba

Dan sećanja na žrtve Prihvatnog logora Zemun – Anhalten Lager Semlin počeo je liturgijom žrtvama stradanja u Crkvi Svetog arhangela Gavrila, a potom je, prvi put od 2019. godine kada je počelo obeležavanje ovog dana, organizovan krsni hod naroda do masovne grobnice Srba na jevrejskom delu Zemunskog groblja. Sveštenici su na početku održali pomen žrtvama, a onda se prisutnima obratio vikar partrijarha srpskog episkop toplički Petar. 

„Kada se sećamo ovih strašnih stradanja koje je zadesilo ove nevine žrtve mi znamo da smo pobedili. Iz perspektive sadašnjosti to je tragično, mučno, teško, neopisivo, pakleno, ali iz perspektive vaskrslog Hrista jedina istina ovoga sveta jeste da će sve biti dobro, da će dobro pobediti i da će život pobediti“, kaže episkop Petar. 

Predsednik Skupštine gradske opštine Zemun Miroslav Gajić kaže da ne smemo zaboraviti žrtve Prihvatnog logora Zemun. Najavljuje podizanje novog spomenika.

„Sa organizatorima današnjeg događaja ćemo razgovarati da novi spomenik nad masovnom grobnicom Srba bude veći, ponosniji kako bi se na tom mestu u narednim godinama još više ljudi okupljalo“, navodi Gajić. Prema njegovim rečima, tako će se odavati počast i onima koji tu počivaju, ali i svim nevinim žrtvama Prihvatnog logora Zemun.

Da je neophodan novi spomenik masovnom stradanju Srba slaže se i predsednik beogradskog Udruženja „Jadovno 1941“ Momčilo Mirić. Prema njegovim rečima, krst mora postojati nad grobnicom što sada nije slučaj. Kaže za Radio Beograd da je do pre 5 godina grobnica, gde je sahranjeno 6.500 Srba ubijenih u Prihvatnom logoru Zemun, bila potpuno nepoznata javnosti.

„Bilo je poznato da tako nešto postoji, ali ne i gde tačno, kako izgleda, šta na njemu piše. Tu je bilo nula informacija. Došli smo ovde na Zemunsko groblje i raspitali se o grobnici u upravi. Niko nije znao. Dok smo mi objašnjavali šta tražimo jedan grobar je rekao:  ‘Mislite partizani.To vam je na Jevrejskom groblju. Idemo da vam pokažem'“, seća se Momčilo Mirić i navodi da su 2019. godine organizovali prvi molitveni skup. Kada su pre pet godina objašnjavali sveštenicima šta žele od njih i za šta ih mole, kaže niko od njih im nije verovao.

Na spomenik postavljenom 1951.godine na Zemunskom groblju stoji natpis „Žrtvama fašističkog terora od 1941. do 1944.“. Međutim, nigde ne stoji da je to jedna od najvećih pojedinačnih grobnica srpskih žrtava na teritoriji NDH-a. Do dokumentacije koja jasno pokazuje šta se nalazi ispod spomenika na Jevrejskom groblju u Zemunu, a koja je decenijama skrivana od javnosti došao je publicista Nikola Milovančev. Kaže da je to rezultat našeg zaborava.

U logor su terana deca od godinu, tri, pet, ali i stariji od preko 100 godina. Ne zato što je dete od godinu dana bilo antifašista već što je bilo srpske nacionalnosti. Nacistički diplomata Bencler navodi u izveštaju Berlinu 30. avgusta 1942. da je u logoru Zemun preko 9.000 uhapšenih, od toga polovina su bila deca i starci. Naveo je da najstariji logoraš ima 104 godine, kao i da dnevno umire između 100 i 200 ljudi.

Prema istraživanjima kroz koncentracioni logor Zemun, smešten od 1941 do 1944. godine na beogradskom sajmištu prošlo je oko 90.000 ljudi. Od maja 1942. godine kada je preimenovan u Prihvatni logor Zemun ubijeno je više od 10.000 Srba. Najmanje 6.500 bile su žena i deca sa Kozare, iz Dubice i drugih potkozarskih sela. Posle rata tela su ekshumirana i bez identifikacije sahranjena u zajedničku grobnicu na jevrejskom delu groblja u Zemunu.

(RTS)