Profesionalna orijentacija je program podrške namenjen učenicima u izboru škole i obrazovnog profila prema sklonostima, sposobnostima i interesovanjima učenika.
Psiholog Nacionalne službe za zapošljavanje Ivana Božić rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je testiranje namenjeno pre svega mladima koji su, kako kaže, izrazito neodlučni između dve ili nekoliko opcija, kao i učenicima koji imaju poteškoće u učenju, nedovoljan broj poena na osnovu školskog uspeha, kako bi izabrali zanimanje, smer u srednjoj školi u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima.
Kako izgleda samo testiranje
Testiranje uključuje različite vrste psiholoških testova – testove profesionalnih interesovanja, testove sposobnosti, kao i testove ličnosti koji ispituju osobine značajne za izbor zanimanja. Test se ne ocenjuje.
„Što se tiče testiranja koje organizuje NSZ, to su testovi sposobnosti, opšti i specifični, ima nekih testova ličnosti koji su prilagođeni uzrastu i testovi profesionalnih interesovanja. Testiranje može da potraje i do tri sata. Znači, dosta je intenzivno“, navodi gošća Beogradske hronike.
Nakon testiranja sledi savetodavni razgovor – mlada osoba i psiholog, karijerni savetnik u Nacionalnoj službi, zajedno razmatraju podatke dobijene testiranjem, kao i informacije razmenjene tokom intervjua i zajednički vagaju dobre i loše strane različitih opcija i odluka. Na osnovu svega toga, stručnjaci daju preporuku zanimanja za koje postoje predispozicije uspešnosti.
„Razgovaramo o njihovim interesovanjima, hobijima, vanškolskimh aktivnostima. Naravno, i mlada osoba može isto da postavi neka pitanja. I na kraju vagamo, šta bi bile prednosti određenih izbora, šta bi možda bili nedostaci. I nikada to nije samo jedno zanimanje. Obično ima nekoliko“, navodi Božićeva.
Uvid u sopstvena interesovanja
Na taj način, mladi stiču uvid u sopstvena profesionalna interesovanja i uvid u to koje im oblasti najviše odgovaraju, imajući u vidu realne mogućnosti.
Dešava se da test pokaže da dete ima afinitete prema, na primer, prirodnim naukama, ali on želi da se bavi društvenim. Na pitanje – da li neko može, čak iako testovi pokažu nešto drugo, da se opredeli, ipak za ono što oseća kao neki unutrašnji poziv, odgovara potvrdno.
„Naravno da može, jako je bitna motivacija i to nešto što iznutra osećamo. Nekad je potrebno možda uložiti veći napor, bitna je rešenost i strpljenje“, kaže Božićeva.
Ukazuje i da vremenom može doći i do promene interesovanja.
„Sasvim je u redu i da se predomislimo, važno je da pronađemo sebe pa kad god. A sad je bitno da oni naprave najbolji mogući izbor u ovom sadašnjem trenutku“, kaže gošća Beogradske hronike.
Roditelji treba da se suzdrže od direktnog uticaja
Odgovarajući na pitanje kako roditelji treba da se ponašaju, da li i do koje mere treba da utiču na odluku deteta, Božićeva kaže da roditelji treba da se suzdrže od nekog direktnog uticaja, pritiska, i stvore mladoj osobi priliku da što više sazna, da popriča sa nekim ko radi u zanimanju za koje se zanima, da vidi to zanimanje u realnim uslovima, da postavi neka pitanja.
„Roditelji pružaju iz najbolje namere kompletno svoje iskustvo vezano za svet rada, obrazovanja, ali treba da se suzdrže od nekog direktnog uticaja, pritiska. Oni treba da omoguće da deca upoznaju ljude koji se bave određenim poslovima, da mogu da postave neka konkretna pitanja i da stvore neku širu sliku o tim zanimanjima. To je jako bitno za one što biraju srednje stručne škole“, navodi Božićava.
(RTS)