Po dvadeset tela bacali su u jednu raku. Pokojnici su sahranjivani bez opela, kao životinje – svedoče preživeli u logora Nežider. Logor za srpsku vojsku i civilne internirce, nastao je početkom prošlog veka u zgradama i konjušnicama stare husarske kasarne. Kroz logor je prošlo oko 15.000 ljudi, trećina nije preživela.
„Ima još nekoliko lokacija na prostoru nekadašnje Habsburške monarhije, dakle čak i na prostoru nekadašenje kraljevine Rumunije i Kraljevine Bugarske gde su bili logori, čak i u Turskoj gde su bili logori naših ratnih zarobljenika Srba“, rekao je Zoran Antić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
Prvi internirci logora Nežider, od septembra 1914. bili su građani Kraljevine Srbije zatečeni u Austrougarskoj, a potom vojnici i civili sa okupiranih teritorija.
U logoru su prema svedočenjima bili tadašnji glumci, lekari, profesori, novinari, naučnici, advokati, sudije… Među njima pesnik Sima Pandurović, naučnik Milutin Milanković, novinar Krsta Cicvarić, slikar Marko Murat, arhitekta Jovan Ilkić, Jelisaveta Načić, o čemu se malo zna.
„Istorijografija se nije time dovoljno bavila, ovo je ujedno i apel na našu istorijografiju da se moramo tim pitanjima više baviti, zatim uključivati u škole, školske sisteme ovakve priče i ivakve lekcije“, rekla je Vladana Ilić iz Udruženja zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen.
Vojno groblje Rajfendorf, deo je logora Mauthauzen iz Prvog svetskog rata. Kroz Rajendorf je prošlo je oko 40.000 Srba, Italijana, Rusa i pripadnika drugih naroda.
„Tu je uglavnom stanovništvo iz sadašnje Republike srpske, kao što je Ašah na Dunavu koji je takođe bio vezan za žitelje republike Srbije i Nežider je deo koji je bio vezan za centralnu Srbiju, blizu 300.000 naših sunarodnika je bilo na prostorima nekadašnje Austrougarske u tim istim logorima“, rekao je Zoran Antić.
Takozvani „elitni“ logor Nežider, u kome je bilo zatočeno mnogo srpskih intelektualaca, prestao je sa radom 31. oktobra 1918. godine.
(RTS)