Jerej Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kaže da za Vaskrs nema mnogo običaja, iako ima više nego za Božić, ali da je ono što treba da krasi svaku porodicu koja shvata lepotu i značaj Vaskrsenja Hristovog – praštanje, međusobno razumevanje i razgovor.
„Treba da razgovaramo o stvarima koje nas međusobno tište, koje nas čine nespokojnim i da budemo iskreni vezano za njih. To je jedini način da dođemo do praštanja, do toga da pobedimo ono što nas tišti i da dođemo do one radosti“, kaže jerej Jovanović i dodaje da je to slično kao odnos Velikog petka i Vaskrsa.
Ističe da je Vaskrsenje Hristovo ono što nam daje snagu.
“I što predstavlja i uporište i ishodište svake naše želje da budemo dobri, svakog našeg truda oko dobrote. Ono se tiče i našeg vaspitanja. Nekako čini mi se da i sve ono što su nas učili roditelji, bake, učitelji, nastavnici, naši prijatelji, rođaci, ko god je u našem životu bilo što dobro, bilo koje dobro seme posejao, ima smisla i ima razloga boriti se za to jedino ukoliko se sagledavamo sebe i sve to u svetlosti Hristovog Vaskrsenja“, navodi jerej Jovanović.
Napominje da se moramo pomiriti sa svetom onakvim kakav jeste, iako naša srca vaše za svetom dobrote o kojem su nam pričali dok smo bili deca.
“Sada se postavlja pitanje koji je svet istinit? Da li je onaj koji vidi dete svojim očima ili onaj koji vidimo mi odrasli svojim očima? Ja duboko verujem – gledajući Hristovo vaskrsenje, da je svet koji vidi dete svojim očima zapravo istinita slika sveta“, kaže jerej Jovanović.
Govoreći o majskim tragedijama, čiju godišnjicu obeležavamo ovih dana, jerej Jovanović je istakao da je ovaj život teško živeti, ali da je prava alternativa da pronađemo sebe pronalazeći Boga.
“Po učenju Svetoga Pisma, po iskustvu Svetih Otaca, čovek postaje miran tek onda kada pronađe u svome srcu Boga. I do tada on pokušava različitim supstitucijama da nađe neki mir u svom srcu. I ta uteha je, nažalost, kratkotrajna i ne može čoveka da ispuni. I zato možete imati čoveka koji ima tri automobila, pet stanova, ne znam koliko kuća… I opet će narod reći, pogledaj ovog čoveka nikada mu nije dovoljno. Nije mu dovoljno zbog toga što nam ne može biti dovoljno onih stvari koje nam nisu suštinski potrebne“, kaže jerej Jovanović.
Navodi da u stradanju Hristovom svako od nas može da vidi deo svog stradanja, te da je učešće u bogosluženjima tokom Velike nedelje jako značajno.
Važno je, kaže, i da praznik provedemo sa porodicom.
“Ja bih jako voleo da mi kao narod doživimo nedelju, da doživimo da je nedelja praznik i da ovaj dan Vaskrs nekako postane početak našeg odvajanja, makar tog jednog dana u nedelji, od briga, od svađa, od nevolja, od nedaća i da probamo da nađemo utehu jedni u drugima. Neka bi ovaj Vaskrs bio početak i neka bi dao Bog da svaka nedelja u godini bude mali Vaskrs“, rekao je jerej Jovanović.
(RTS)