Biljka visterija poznata i kao glicenija ili plava kiša, prepoznatljiva je po svojim visećim grozdrastim mirisnim cvetovima koji mogu biti plavi, beli, ljubičasti i roze. Cveta od aprila do juna meseca.
„Ona može da izraste dosta preko tri ili čak preko pet metara može da izraste, tako da je dosta pogodna za neke pergole i raznorazne ulaze, dvorišta i slično. U vreme sadnje visterije nekad se u prirodi treba ponašati isto kao prema klematisu, a to je da korenov sistem same biljke moramo saditi negde u senci, a ostatak biljke bi bilo dobro da bude što više na svetlu, kako bi što više i bujnije cvetala“, savetuje Ivana Jovanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.
Visterija – drvenasta listopadna puzavica zahteva potporu da bi lepo napredovala. Intenzitet i gustina cvetanja zavise od orezivanja.
„Visteriju možemo da gajimo kao drvo. Sami možemo od nje da pravimo formu drveta, s obzirom na to da raste dosta. Recimo, ako kupite neku mladu sadnicu, možete u toku njenog rasta da obezbedite neki štap, što će biti čvršće uz nju i samu biljku da postavite uz nju, privežete je kanapom i ostavite je tako da raste. Sam rast ćete pratiti tokom godina, redovnije zalivati , ponašati se prema njoj kao prema bilo kojoj drugoj biljci.
Listove koji se javljaju možete tokom tog dela koji raste i koji hoćete da pretvorite u drvo da skidate, odnosno zalamate, a da neku krošnjicu ostavljate na samom drvetu da raste. Posle nekoliko godina ona će biti stabilna i štap možete da uklonite, da ostavite da tako raste.
Kada dostigne visinu koju želite vi ćete vrh odseći da bi se ona granala, pustite je da bi novim izdancima nastavila da se grana i usmerite u pravcu koji želite da biste dobili gustu i bujnu krošnju“, dodaje Jovanovićeva.
Visterija se orezuje dva puta godišnje, u julu i u februaru. Uklanjanje izrastaka u leto omogućava bolju cirkulaciju vazduha i više svetlosti u unutrašnjosti biljke što podstiče formiranje cvetnih pupoljaka.
„Što se tiče razmnožavanja biljke, možete to uraditi i sami ukoliko biljku imate u svom vrtu i imate dovoljno prostora za nju. Možete jednu od grana da uzmete i da spustite u zemlju, to je neki najlakši vid razmnožavanja koji se naziva razmnožavanje položenicama, spustićete jednu granu u zemlju, a ostatak grana ostaviti da bude napolju, zalivaćete je dosta obilno kako bi ona pustila korenje, kako bi se primila i to će trajati negde godinu dana, a negde čak i više. Nakon toga granu možete da isečete i odvojite od majke i da je ostavite još neko vreme u zemlji, a nekon toga možete da je presadite i da sa njom i dalje radite kao i sa prethodnom biljkom“, objašnjava Ivana Jovanović.
Visterija je tolerantna na sušu, otporna na zimu, mraz i sneg i nema potrebe za đubrenjem. Cvet biljke je mirisan i medonosan pa privlači pčele i bumbare i druge insekte.
Njene cvetove zamenjuju mahune dužine 10 do 17 centimetara, kojih ima sve do zime. U tim mahunama nalazi se seme biljke i kada se seju procvaju za nekih sedam do devet godina. Razmnožavanjem, kalemljenjem ili iz reznica procveta u trećoj godini.
(RTS)