Već je jedanaest i trideset uveče. Znamo da bi trebalo da odemo na spavanje. Sutra će zazvoniti alarm i moraćemo da se suočimo sa poslom, nastavom, brigom o drugima, imejlovima, sastancima ili obavezama koje nas čekaju.
Utisak je da sve češće čujemo da su ljudi umorni od posla, ali nije svaki umor posledica lošeg dana, gužve pred rok ili potrebe za odmorom. Kada stres traje dugo, a čovek, iako nastavlja da radi, postepeno gubi motivaciju i osećaj zadovoljstva, više ne govorimo samo o poslu već i o zdravlju.
Najnovija istraživanja pokazuju da su u pojedinim razvijenim zemljama prosečni rezultati na testovima inteligencije počeli da opadaju, što predstavlja zaokret u odnosu na takozvani Flinov efekat, koji je tokom većeg dela 20. veka beležio stalan rast rezultata na testovima inteligencije iz generacije u generaciju.
Svrab je često prvi signal kojim nas telo upozorava da se na koži nalazi nešto strano. Suve ljuspice kože, prljavština, ubodi insekata ili čak sopstvena dlaka koja golica nos – sve to može da izazove neprijatan osećaj koji nas nagoni da se počešemo. U mnogim slučajevima upravo češanje pomaže da uklonimo uzrok iritacije.
Svaki stanovnik Srbije u proseku baci oko 40 kilograma jestive hrane godišnje, a na deponijama završi ukupno 900.000 tona organskog otpada koji bi mogao da se iskoristi za dobijanje energije.
Reč je o prvoj potpunoj autotransplantaciji prednjeg segmenta oka i makule, centralnog dela mrežnjače, sa jednog oka na drugo kod iste pacijentkinje. Tim profesora Mikelea Reibaldija izveo je zahvat u Kliničkom centru „Grad zdravlja i nauke“ u Torinu.
Porast broja samačkih domaćinstava jedan je od najznačajnijih društvenih fenomena modernog doba. U razvijenim zemljama, poput Švedske i Finske, više od 40 odsto domaćinstava čini samo jedna osoba, dok je u Sjedinjenim Državama i Kanadi taj procenat prešao četvrtinu.
Incident se dogodio u Litejnom prospektu, kada su vlasnici stana, koji su se nalazili kod kuće i gledali televiziju, iznenada primetili nepoznatog muškarca u susednoj prostoriji.
Incident koji je mogao da ima katastrofalne posledice dogodio 21.jula se na letu BA276 kompanije „Britiš Ervejz“, koji je saobraćao od Međunarodnog aerodroma „Radživ Gandi“ u Hajderabadu do londonskog Hitroua. Tokom skoro jedanaest sati leta, sva tri člana letačke posade u kokpitu aviona „Boing 777“ počela su da osećaju simptome zdravstvene slabosti.
Ovaj izum predstavlja zanimljivo rešenje za ublažavanje posledica toplotnih talasa, u vreme kada temperature širom sveta nastavljaju da rastu, prenosi Figaro. Kao i Evropa, koja se od maja suočava sa više perioda ekstremnih vrućina, i Japan beleži sve intenzivnije toplotne talase.