Danas smo spremni da ozbiljno platimo kako bismo se konačno naspavali. Pametni prstenovi, anatomski dušeci, aplikacije, zvuci za uspavljivanje, pa čak i turistički aranžmani posvećeni spavanju, pretvorili su dobar san u industriju vrednu milijarde.
Postoji neobičan ritual u mnogim kuhinjama: zanemarujemo potpuno novu, besprekornu krpu koja visi na dršci rerne i umesto nje posežemo za onom starom, iznošenom i pomalo posivelom, koja stoji u fioci.
Živimo u svetu u kojem svako ko ima pristup internetu može trenutno da objavi sadržaj dostupan celom svetu – uz vrlo malo mehanizama koji bi obezbedili tačnost ili etičnost informacija.
Šake berača crveno obojene sokom maline, tresu se od umora posle 12-časovnog dana provedenog u malinjaku. Konačno prilika za duži odmor i malo zadovoljstvo – vrela kafa u rukama, umor i osmeh na licima. To je slika koja se sama slika svake večeri u 19 časova kada se berači konačno vrate iz njiva.
Već je jedanaest i trideset uveče. Znamo da bi trebalo da odemo na spavanje. Sutra će zazvoniti alarm i moraćemo da se suočimo sa poslom, nastavom, brigom o drugima, imejlovima, sastancima ili obavezama koje nas čekaju.
Utisak je da sve češće čujemo da su ljudi umorni od posla, ali nije svaki umor posledica lošeg dana, gužve pred rok ili potrebe za odmorom. Kada stres traje dugo, a čovek, iako nastavlja da radi, postepeno gubi motivaciju i osećaj zadovoljstva, više ne govorimo samo o poslu već i o zdravlju.
Najnovija istraživanja pokazuju da su u pojedinim razvijenim zemljama prosečni rezultati na testovima inteligencije počeli da opadaju, što predstavlja zaokret u odnosu na takozvani Flinov efekat, koji je tokom većeg dela 20. veka beležio stalan rast rezultata na testovima inteligencije iz generacije u generaciju.
Svrab je često prvi signal kojim nas telo upozorava da se na koži nalazi nešto strano. Suve ljuspice kože, prljavština, ubodi insekata ili čak sopstvena dlaka koja golica nos – sve to može da izazove neprijatan osećaj koji nas nagoni da se počešemo. U mnogim slučajevima upravo češanje pomaže da uklonimo uzrok iritacije.
Svaki stanovnik Srbije u proseku baci oko 40 kilograma jestive hrane godišnje, a na deponijama završi ukupno 900.000 tona organskog otpada koji bi mogao da se iskoristi za dobijanje energije.
Reč je o prvoj potpunoj autotransplantaciji prednjeg segmenta oka i makule, centralnog dela mrežnjače, sa jednog oka na drugo kod iste pacijentkinje. Tim profesora Mikelea Reibaldija izveo je zahvat u Kliničkom centru „Grad zdravlja i nauke“ u Torinu.