Nije pitanje da li smo gluplji, već kako koristimo svoj potencijal
Specijalista genetike Ivana Buzadžić ističe da rezultate ovakvih istraživanja uvek treba posmatrati uz analizu veličine i strukture uzorka, ali dodaje da je nesporno da savremeni način života menja način na koji koristimo svoje kognitivne sposobnosti.
Kako kaže, sve veća upotreba pametnih telefona i oslanjanje na digitalne tehnologije menjaju svakodnevne navike, a uočljivo je i da mladi sve manje čitaju.
„Ne kažem da su deca danas gluplja, ali ono što sam primetila jeste da sve manje koriste svoj mozak na način koji podstiče njegov razvoj“, napominje Buzadžićeva.
Objašnjava da se već godinama bavi epigenetikom – naukom koja proučava na koji način okruženje i način života utiču na ispoljavanje gena.
„Genetika je ono što je zapisano u nama, ali na gensku ekspresiju možemo da utičemo. Što manje aktiviramo te dobre gene, to više uspavljujemo potencijal koji već imamo. Nije da smo manje inteligentni, nego jednostavno ne koristimo naš mozak i naš genetski kapacitet onoliko koliko bi trebalo“, naglašava Buzadžićeva.
Tehnologija nije neprijatelj, ali mozak traži vežbu
Dr Marina Zarić-Kontić iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ smatra da problem nije u tehnologiji, već u tome što smo postali, kako kaže, „kognitivno komforniji“.
Ranije je, podseća, do informacija bilo potrebno doći uz mnogo više truda – pretraživanjem knjiga, pamćenjem brojeva telefona ili snalaženjem bez navigacije.
„Danas je sve dostupno na jedan klik. To je kao lift – ako ga imate u zgradi, većina ljudi neće koristiti stepenice. Ista je situacija i sa mozgom. Svi težimo prečici i želimo da sebi olakšamo“, objašnjava dr Zarić-Kontić.
Kao što mišići slabe ako se ne koriste, dodaje, isto važi i za mozak.
„Tehnologija i veštačka inteligencija nisu same po sebi loše. Loše je kada prestanemo da postavljamo pitanja, da istražujemo i kada očekujemo da nešto drugo razmišlja umesto nas.“
Zbog toga smatra da su savremeni ljudi efikasniji u pronalaženju informacija, ali da su „delimično postali lenji kada je reč o samom procesu razmišljanja“.
Radoznalost kao najbolji trening za mozak
Govoreći o osobinama koje pomažu očuvanju kognitivnih sposobnosti, dr Zarić-Kontić naglašava da inteligencija nije direktno povezana sa karakterom, ali da pojedine osobine ličnosti podstiču razvoj mozga. Pre svega izdvaja radoznalost.
„Osoba koja je prirodno radoznala više istražuje, postavlja pitanja i traži odgovore. Upravo taj proces razmišljanja i traženja rešenja jača neuroplastičnost mozga, odnosno postojeće neuronske veze i stvaranje novih“, objašnjava ona.
Pored radoznalosti, važne su i upornost i istrajnost, jer podstiču čoveka da ne odustane pred prvom preprekom, već da nastavi da traži rešenje.
Jednako važne su i socijalne interakcije.
„Druženje, razgovor i razmena ideja utiču na formiranje i očuvanje neuronskih mreža, a samim tim i naših kognitivnih sposobnosti“, ističe dr Zarić-Kontić.
Dužina života nije isto što i njegov kvalitet
Ivana Buzadžić podseća da se danas mnogo govori o produženju životnog veka, ali da je važnije pitanje kako starimo.
„Dužina života ne znači i kvalitet života. Mnogo je bitnije da budemo funkcionalni, da sačuvamo kognitivne sposobnosti i da što duže možemo sami da brinemo o sebi“, naglašava genetičarka.
Prema njenim rečima, način života može značajno da utiče na usporavanje procesa starenja, pa i razvoja demencije.
„Kroz fizičku aktivnost, pravilan način života i trening mozga možemo mnogo da utičemo na očuvanje kognitivnih sposobnosti. To je upravo aktivacija tih dobrih gena o kojoj govorimo.“
Buzadžićeva naglašava da rešenje nije samo u rešavanju ukrštenica.
„Mnogi me pitaju da li će, ako rade ukrštenice, izbeći Alchajmerovu bolest. Nisu ukrštenice najvažnije. Važni su komunikacija, druženje sa ljudima, čitanje, nova iskustva i aktiviranje moždanih sinapsi.“
Posebno ističe ulogu okruženja u razvoju mladih.
„Deca nisu sama po sebi kriva. Danas im je jednostavnije da pitaju veštačku inteligenciju nego da pročitaju nekoliko knjiga. Kada smo mi studirali, provodili smo dane u bibliotekama, čitali veliki broj knjiga i sami tražili informacije. Danas mnogi studenti žele da im neko drugi sve to sažme u jednu skriptu.“
Mozak je najplastičniji u prvim godinama života
Dr Zarić-Kontić podseća da su prve tri godine života presudne za razvoj mozga.
„To je period kada je mozak najplastičniji. U jednoj sekundi može da se stvori i do milion novih neuronskih veza. Zato je važno da se sa detetom razgovara, igra, da bude izloženo različitim iskustvima i podsticajima i da se neguje njegova individualnost.“
Takva osnova, dodaje, kasnije omogućava bolji razvoj mišljenja, učenja i drugih kognitivnih sposobnosti. Dobra vest je, međutim, da mozak ne prestaje da se menja ni u odraslom dobu.
„Neuroplastičnost traje čitavog života. Mozak uvek ima sposobnost da stvara nove veze, ali samo ako ga podstičemo da radi.“
Nema čudesne formule, ali postoje dobre navike
Na pitanje kako očuvati intelektualnu svežinu, dr Zarić-Kontić kaže da ne postoji jednostavan recept, već skup svakodnevnih navika koje je potrebno dosledno primenjivati.
Mentalni napor, naglašava, nije nešto čega treba da se plašimo.
„Mentalni napor nije naš neprijatelj. Mentalni napor je najveći prijatelj našeg mozga i najbitniji za očuvanje naših kognitivnih sposobnosti.“
Pored stalnog učenja i čitanja, važni su i dobar san, fizička aktivnost i pravilna ishrana, jer bez zdravog organizma nema ni zdravog mozga.
Na kraju, kao možda najvažniju osobinu izdvaja radoznalost.
„Moramo tokom čitavog života da ostanemo radoznali i ljubopitljivi, da želimo da naučimo nešto novo. Ne moramo da pravimo velike promene – dovoljno je da svakog dana naučimo nekoliko reči stranog jezika, steknemo neku novu veštinu ili provedemo vreme u razgovoru sa ljudima. Upravo te male navike čuvaju naš mozak aktivnim“, zaključuje dr Marina Zarić-Kontić, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
(RTS)