Govoreći o samom parazitu i razlikama u odnosu na prisutnu varoa destructor, dr Glavinić objašnjava da je tropilaelaps duža, uža i izuzetno brza na saću.
Karakteristike parazita
„Varoa je onako tromija, sporo se kreće po saću, tropilaelaps je izuzetno brza, vrlo brzo pretrčava preko ćelija saća, vrlo brzo se razmnožava, vrlo brzo dolazi do stvaranja velike količine populacija ovih jedinki i samim tim i potencijalno brzog stradanja društva“, istakao je profesor.
Ipak, postoji i olakšavajuća okolnost u njenoj biologiji u odnosu na varou: tropilaelaps se hrani isključivo pčelinjim leglom i nema takozvanu foretičku fazu, odnosno ne zadržava se na odraslim pčelama.
„Ako nema legla u košnici, nema ni prostora gde živi, hrani se, raste i opstaje Tropilaelaps“, naglasio je dr Glavinić, dodajući da u Srbiji tokom zime u većini regiona dolazi do prirodnog prekida legla, što uz primenu određenih tehnika i akaricida – poput mravlje kiseline, predstavlja važan mehanizam kontrole.
Preprema pčelinjaka za zimu
Govoreći o aktuelnim poslovima u pčelinjacima, u ovom periodu pripreme za zimu, profesor savetuje detaljne preglede društava.
Pčelari bi trebalo da izvade ramove sa preostalim leglima, okrenu ih prema suncu i obrate pažnju na eventualnu pojavu izuzetno brzih grinja.
„Ako primetite nešto sumnjivo, onda reagujte zvanično kroz institucije, veterinare, veterinarske inspektore, pa dalje do ministarstva, jer je vrlo bitno brzo reagovanje, organizovano reagovanje da se stavi pod kontrolu eventualno širenje ovog parazita“, poručio je dr Glavinić u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“.
(RTS)