Ovo čulo registruje procese koji deluju „nevidljivo“, ali se u telu odvijaju neprekidno: rad srca, disanje, osećaj gladi, temperaturu organizma i mnoge druge unutrašnje signale.
„Iako ne obraćamo mnogo pažnje na njega, to je izuzetno važno čulo jer obezbeđuje da svaki sistem u organizmu funkcioniše optimalno“, napisale su psihološkinje Dženifer Marfi sa Univerziteta Rojal Holou u Londonu i Freja Prentis sa Univerzitetskog koledža u Londonu u tekstu objavljenom za The Conversation.
„Ono to čini tako što nas upozorava kada naše telo više nije u ravnoteži – na primer, podstiče nas da popijemo vodu kada osetimo žeđ ili nam govori da skinemo džemper kada nam postane previše toplo.“
Interocepcija i mentalno zdravlje
Na prvi pogled, sve deluje prilično jednostavno. Međutim, istraživači sada sve više uviđaju da interocepcija ne služi samo za regulisanje bioloških potreba organizma, već bi mogla da ima važnu ulogu u brojnim poremećajima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i poremećaje ishrane.
Istraživanja su još u ranoj fazi, ali osnovna ideja je da svest o signalima kao što su napetost mišića, disanje ili rad srca pruža važne informacije o tome da li je neka situacija bezbedna ili opasna.
Kada je taj proces narušen, to bi moglo da doprinese razvoju različitih psihičkih poremećaja.
Na primer, osoba koja pati od anksioznosti može biti izrazito svesna ubrzanog rada srca tokom društvene interakcije, što joj izaziva dodatnu nelagodu u takvim situacijama.
Marfi i Prentis su u analizi iz 2022. godine, koja je obuhvatila 93 naučne studije, utvrdile da se interocepcija značajno razlikuje kod muškaraca i žena, pri čemu su žene pokazale manju preciznost u zadacima koji su se odnosili na prepoznavanje signala srčanog rada.
Prema njihovim navodima, to bi delimično moglo da objasni zašto su anksioznost i depresija češće kod žena nego kod muškaraca nakon puberteta, ali su istovremeno naglasile da je ta veza složena i da još nije u potpunosti razjašnjena.
Međutim, one nisu jedine koje istražuju ovu povezanost.
Eksperiment objavljen ove godine u naučnom časopisu eBioMedicine ispitivao je kako glad utiče na raspoloženje. Pokazalo se da su osobe sa izraženom i preciznom interocepcijom imale manje promene raspoloženja od onih kod kojih je interocepcija bila slabije razvijena.
„To ne znači da nikada nisu osećali glad – već da su, izgleda, bili uspešniji u održavanju stabilnog raspoloženja“, napisao je medicinski psiholog Nils Kromer sa Univerziteta u Tibingenu, ujedno i vodeći autor studije, u tekstu za The Conversation.
Istraživanja anoreksije i rasprava među naučnicima
Jedan od najupečatljivijih dokaza o značaju interocepcije dolazi iz istraživanja osoba obolelih od anoreksije nervoze koje su sproveli naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA).
Polazna pretpostavka bila je da su osobe sa anoreksijom izgubile sposobnost da „slušaju“ sopstvene signale gladi.
Istraživači su testirali interocepciju pomoću kapsule koja vibrira nakon gutanja i pokazali da je ta pretpostavka zaista tačna – čak i nakon što su pacijenti povratili telesnu težinu.
„Osobe sa anoreksijom nervozom ne ignorišu jednostavno signale koje im šalje telo“, izjavio je Sahib Kalsa, viši autor studije i neuronaučnik sa UCLA.
„Umesto toga, njihov nervni sistem možda drugačije obrađuje signale koji dolaze iz digestivnog sistema, što te signale čini težim za prepoznavanje, prihvatanje i učenje na osnovu njih. Vremenom, to bi moglo da doprinese trajnosti simptoma čak i nakon što se telesna težina normalizuje.“
Ipak, nisu svi naučnici uvereni u ovakav pristup. U tekstu objavljenom 2024. godine u časopisu Frontiers in Psychology navedeno je da „interocepcija ne postoji“.
Autori, koje predvodi kognitivni naučnik Feliks Šeler sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), priznali su da je naslov namerno provokativan, ali su objasnili da smatraju kako istraživači pod pojmom interocepcije previše pojednostavljuju čitav niz različitih pojava.
„Iako je naslov ovog rada namerno provokativan, njegov cilj je da ukaže na važan problem u ovoj oblasti – naime, da se termin ‘interocepcija’ često koristi na način koji ne odražava složenost i raznovrsnost pojava koje bi trebalo da obuhvati“, napisali su autori. Moguće je da su u pravu.
Beri Smit sa Univerziteta u Londonu smatra da ljudi zapravo poseduju čak 33 različita čula. Ono što se, međutim, sa sigurnošću može reći jeste da su ljudi mnogo „čulnija“ bića nego što obično mislimo. Čak i ako za sva ta čula još nemamo jasne nazive, ona već sada imaju značajniju ulogu u našem zdravlju i blagostanju nego što smo do sada pretpostavljali.
„Bolje razumevanje svih faktora koji utiču na interocepciju moglo bi jednog dana da bude važno za razvoj efikasnijih načina lečenja mnogih poremećaja mentalnog zdravlja“, zaključile su Prentis i Marfi.
(RTS)