Kineska godina zmaja donosi prosperitet, a pre nego što stigne, valja se ošišati i oprostiti dugove

„Godina zmaja je jedna od 12 godina u tim ciklusima koje idu po kineskom zodijaku. Ja sam srećan što mogu da kažem da je to dobra godina, biće dobra godina. Jer zmaj ima, koliko god nama delovao strašno u našoj mitologiji, zmaj je u stvari simbol prosperiteta. Zmaj u stvari voli stabilnost jer on je čuvar blaga. U svim kineskim predanjima i u ostalim azijskim predanjima zmaj čuva blago i obezbeđuje prosperitet“, objasnio je simboliku koja prati ovaj događaj, japanolog Dragan Milenković.

Kaže da je u pitanju državni praznik i veliki – narodni praznik.

„Oni ga zovu, u stvari, Prolećni festival, koji traje od desetog, pa onda do dvadeset četvrtog februara traje, kada počinje taj, opet, Festival lampiona, koji se puštaju niz reku. Znači, imaju čitav niz svečanosti i imaju mnogo stvari koje treba i ne treba raditi u Novoj godini“, dodao je.

Objasnio je da, prema kineskoj tradiciji, sve počinje tako što se kuće najpre temeljno čiste i priprema hrana unapred za tri dana. Kaže da se to poštuje i u Japanu, i u Koreji, i u Kini. Na meniju su posebne namirnice, među njima su i vrste kiflica koje su punjene mesom i valjušci.

Zeleno i mlado drveće kao simbol prosperiteta

„Kinezi su mnogo stvari u kulinarstvu poklonili svetu i čak špageti ne bi bili italijanski, da ih kineski trgovci, ne Marko Polo, kineski trgovci su ih doneli. Mantije su nošene ispod sedla, konjanici su nosili i one se kuvale ispod sedla“, priča Milenković.

Od običaja koje tokom novogodišnjeg praznovanja praktikuju u Kini, izdvojio je pisanje čestitki, ali i verovanje da se „treba ošišati pred novu godinu, kupiti novo odelo, vratiti dugove ali ih i oprostiti“.

O Godini zmaja ima više tumačenja, ali jedno tumačenje je da je reč o godini mladog zelenog drveća koje, prema verovanju, donosi prosperitet.

Sonja Višnjić, takođe japanolog, izučava lunarni kalendar koji su pravili i koristili, ili koriste, pored drugih naroda i Kinezi.

„Reč je o tome kako da se u stvari Zemljin satelit, pošto je Mesec Zemljin satelit, iskoristi kao saveznik i pomoćnik u čovekovim svakodnevnim poslovima. Sada ta znanja nisu zaboravljena, ali su pomalo posebno kod nas skrajnuta. Lunarni kalendari su u početku bili uglavnom vezani za zemljoradnju. Jer je većina stanovništva, pa do Drugog svetskog rata više od 80 odsto stanovništva inače živelo na zemlji i obrađivalo je“, izjavila je Višnjićeva.

Kalendar sadrži opšte smernice o tome kada valja saditi seme biljaka, kada zalivati, presađivati, a kada je povoljno vreme za đubrenje, orezivanje…

„Mesec utiče između ostalog, utiče na tečnosti. Znamo, plima, oseka, menstrualni ciklus kod žens… E pa tako veruju travari, botaničari i tako dalje, da utiče na okruženje biljnog soka u biljkama. A između ostalog kalendar, barem smernice su ovde prikazane, znači kako da recimo iskoristimo mesečeve mene i ritmove u kući i domaćinstvu“, objasnila je neke od smernica iz lunarnog kalendara, gošća Jutarnjeg programa.

Tajna uspeha broja osam

Postoji još verovanja vezanih za druge kalendare.

„I Kinezi i Japanci su svoje Olimpijade, u Kini je bila 2008, organizovali u stvari prema numerologiji. Osam je broj koji se piše kao dve crte koje idu beskonačno i napreduju. I oni su organizovali osmog avgusta, znači osmi – osmi, 2008, u osam sati uveče, osam minuta i tako dalje. I ta Olimpijada je uspela. U Japanu su organizovali Olimpijadu 24. jula, bilo je 2020, i zbir cifara bio je osam“, kaže Milenković.

Dodaje da „Kinezi, Japanci, Korejci, ma koliko bili različiti politički, sarađuju kad su takvi događaji u pitanju“ i da su dobar primer toga kako treba živeti sa komšijama.

(RTS)


Ostavite komentar