Osim što je sredstvo za komunikaciju, telefon koristimo i za druge aktivnosti – plaćanje, onlajn zakazivanje, posao. Među mlađima je češća upotreba društvenih mreža, a na gotovo svim platformama je potrebna registracija, odnosno ostavljanje ličnih podataka.
„Takve su aplikacije, one same preuzimaju i šta da radimo.“
„Mislim da na previše mesta ostavljamo previše podataka, da li je to Fejsbuk ili nešto drugo, imaju previše naših podataka, brojeve, adrese i mislim da se to koristi u loše svrhe.“
„Ja u Mesindžeru nekad dobijem poruke tipa da ostavim broj računa jer će oni da mi daju neke nagrade i ne znam šta. A ustvari se ispostavi da je to neka prevara“, navode anketirani.
O značaju zaštite ličnih podataka, aktuelnim zakonskim rešenjima, i zašto je to važno za širu zajednicu – govori se na obukama.
„To je danas goruće pitanje, tako da je odgovornost svih nas koji učestvujemo na ovom projektu zaista visoka i ovaj domen aktivnosti u sklopu našeg projekta potpada pod klaster osnovna prava“, kaže Nikola Ružičić, saradnik GIZ-a, koordinator projekta.
Ukoliko građani sumnjaju da se zloupotrebljavaju njihovi podaci, mogu da se obrate i Službi poverenika.
„Prvi korak u zaštiti naših prava je da onaj ko rukuje našim podacima odredi lice kojem vi možete da se obratite kada vas interesuje bilo šta o zaštiti vaših podataka, obrade i tako dalje“, navodi Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
„Postupamo u skladu sa našim Zakonom i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, shodnom primenom mi uvek izađemo na teren, sprovedemo inspekcijski nadzor, ukoliko imamo predstavnicu koja ukazuje da je došlo do povrede podataka o ličnosti“, ističe Emina Kovačević, šefica Odseka u Sektoru za nadzor nad zaštitom podataka o ličnosti u Službi Poverenika.
Terenske obuke koje se realizuju u 15 lokalnih samouprava, organizuju se u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji.
(RTS)