U Svetskom izveštaju o sreći, navodi se da je Srbija država sa najvećim skokom indeksa sreće kod stanovništva u periodu od 2010. godine do danas. Izveštaj pokazuje da je, u odnosu na ranije godine, reč o veoma brzom usponu na listi sreće, čemu svedoči rang-lista zemalja na kojoj je prikazano da je naša zemlja za 69 mesta na višoj poziciji.
Na listi, ispod Srbije su rangirane Bugarska, Letonija, Kongo, Rumunija, Kina, Gruzija, Litvanija, Filipini i Togo.
Prema rezultatima izveštaja, koji se objavljuje povodom Međunarodnog dana sreće, u periodu između 2021. i 2023. godine, Srbija je zabeležila najveći skok na godišnjem barometru blagostanja među 143 države. Tako je pozicija Srbije, u odnosu na prethodni period izveštavanja (2006-2010) značajno podignuta.
Kada je reč o mladima koji imaju manje od 30 godina, i njihovoj sreći, oni su zauzeli treće mesto na globalnom nivou. Ispred nas su Litvanija i Izrael.
Ipak, starija populacija menja, odnosno smanjuje prosek u generalnom skoru, pa Srbija, u periodu od 2021. do 2023. godine zauzima 37. mesto na listi najsrećnijih zemalja. Međutim Srbija je vodeća na listi 12 istočnoevropskih zemalja čiji je prosečni indeks sreće povećan za 20 odsto u poslednjoj deceniji.
Drugačiji odnos sreće na Zapadu
S druge strane, istraživanja pokazuju da su mladi širom Severne Amerike i zapadne Evrope manje srećni od svojih roditelja. Tako SAD više nisu po tom kriterijumu na listi 20 najsrećnijih. Mladi Britanci su nesrećniji od mladih u Moldaviji i u El Salvadoru.
Stariji od 60 godina u Velikoj Britaniji su među 20 najsrećnijih starijih generacija u svetu, a SAD je deseta po tom kriterijumu.
Finska je ostala prva na spisku najsrećnijih zemalja sveta, gde je već sedam godina, a visoko su rangirane i Danska, Island i Švedska. Norveška zauzima sedmo mesto.
(RTS)