Prirodne lepote Austrije danas fasciniraju mnoge turiste koji ne znaju da je u takvom okruženju bilo veliko stratište za vreme Drugog svetskog rata. Koncentracioni logor Mauthauzen, na širem području, imao je čak 48 podlogora u kojima su bili i krematorijumi.
„Evo u ovoj prostoriji oseća se još taj zadah spaljenih ljudskih tijela“, kaže Miloš Bajić, predsednik Udruženja zatočenika Srbije koncentracionog logora Mauthauzen.
„Ovo je industrija, dakle Nemci ne unose nikakve mnogo velike emocije u sve to“, dodaje Uroš Tutulić iz tog Udruženja.
Logoraši su bili besplatna radna snaga i, još gore, zamorci za medicinske eksperimente. Potomke preživelih zato uvek iznenadi hladnokrvnost onih koji danas žive na prostoru nekadašnjih kompleksa gubilišta.
„Evo pored ovog mesta koje je stradalno nalazi se fudbalski teren, tu se nalaze prostorije, kuće, zgrade… U baštama, tu na pet metara, ponašaju se potpuno opušteno, bez ikakvog pijeteta i poštovanja prema strahotama koje su činili“, ističe Željko Lekić iz Udruženje zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen.
Mladi nedovoljno znaju taj deo istorije
Umesto turističkih ekskurzija, mnoge zemlje, poput Italije, Poljske, Portugalije, Češke, Španije, Grčke, upravo ovde u Mauthauzenu imaju čas istorije i sećanja protiv fašizma – ideologije, koja je donela velika razaranja i odnela ogromne žrtve.
Budući čuvari mira i bezbednosti smatraju da mladi nedovoljno poznaju taj deo istorije.
„Definitivno treba da se više priča o ovome“, poručuje Dragan Milenković, student Kriminalističko-policijskog univerziteta.
Njegova koleginica Sara Petković smatra da bi tako bilo mirnije i u svetu i kod nas.
„Sigurno bi se poboljšao život i odnos i prema zemlji i prema precima i prema nama samima, kada bismo imali veću svest o tome šta se sve dešavalo“, naglašava Ilija Miloradović, kadet Vojne akademije.
Na groblju u Rajfendorfu samo brojevi srpskih stradalnika
Za vreme nacista u Mauthauzenu je umrlo 122.767 ljudi. Dugo su bile zanemarene strahote srpskog naroda u tom logoru i u vreme Austrougarske. Na tim temeljima zla niklo je još veće po čovečanstvo. Groblje u Rajfendorfu večni je dom za savezničke vojnike. Na spomeniku su upisana njihova imena, a na razbacanim stenama bez imena, samo brojevi srpskih stradalnika.
„Jer je bivša Jugoslavija krila ovo mesto. Ovde imate 10.000 srpskih duša, koji su stradali, uglavnom seljaci sa njiva“, navodi Aleksandar Čenić, počasni konzul Srbije u Lincu.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković kaže da je na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine Kraljevina Srbija prijavila da je preko 147.000 njenih građana, najviše vojnika, oficira i podoficira, završilo u ratnom zarobljeništvu na teritoriji Austrougarske monarhije.
„Otprilike negde oko jedne trećine je svoj život ostavilo ovde“, dodaje Selaković.
Iako su u nemačkim evidencijama logoraši označavani kao Jugosloveni, danas nema zastave te države. Ali se zato u Ebenzeu, greškom ili namerno, vijori bivša zastava Bosne i Hercegovine. Potomci logoraša smatraju da u Mauthauzenu nije mesto ni zastavi Kosova. Ali mir i sloboda nemaju cenu, o tome treba više da se uči u porodicama i školi. Tako će se poštovanjem prošlosti u sadašnjosti negovati pozitivne vrednosti za bolju budućnost.
(RTS)