Za samo dve godine cena novca na međunarodnom tržištu utrostučena je – na 10 odsto.
„Početkom godine, 2,8 odsto je bila prosečna stopa javnog duga što znači da je prethodni period niskih kamatnih stopa dobro iskorišćen. Udeo duga u BDP-u Srbije je sada 51,4 odsto, tako da je Srbija uspela da se vrati na nivo pre kovida i pre svih jednokratnih davanja koja su bila potrebna tokom pandemije“, kaže Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija Srbije.
Srbija, kaže, nastavlja sa visokim javnim investicijama u infrastrukturu, zdravstvo i energetiku, oblasti koje su ne samo pokretači rasta, već i ključne za sigurnost svake države. Javne investicije preporučuje i MMF. S druge strane, protiv je menjanja fiskalnih pravila.
„Globalna energetska kriza i inflacija imale su veliki uticaj na ceo region. Potrebne su ciljane mere. Ne predlažemo ukidanje energetskih tarifa, već uvođenje subvencija za najranjivije grupe. Morale su da se povećavaju plate i penzije, mi očekujemo da se rast primanja nastavi i ove godine“, navodi Stefani Verena Eble iz Kancelarija MMF-a za Zapadni Balkan.
Uz visoku inflaciju očekuje se i porast prihoda u državnu kasu. Ono po čemu se zemlje regiona bitno razlikuju od drugih u Evropi je struktura tih prihoda. Dok, na primer, u Holandiji i Sloveniji akcize na duvan donose svega jedan, odnosno dva odsto budžeta, u zemljama regiona je to do 10 procenata.
„Srbija već zadnjih 19 godina ima praksu akciznog kalendara. U poslednjih 10 godina za 57 odsto je povećan prihod od akciza, što je 43,6 milijarde dinara“, navodi Goran Pekez iz JTI-a.
Suzbijanje šverca i sive ekonomije i podsticanje konkruencije recept je i MMF-a za povećanje prihoda u državne kase. Recept su i reforme, a odgovor Poreske uprave Srbije uz transformaciju započetu 2015. poreski prihodi su udvostručeni.
(RTS)