U jednu beogradsku „sekond hend“ radnju dolazi roba iz Holandije i kupuje se na veliko. Ima potpuno novih brendiranih komada, a posle hemijskog čišćenja, sortiranja i peglanja garderoba se nudi potrošačima.
Građani koji kupuju u „sekond hendu“ kažu da su veoma zadovoljni jer možete da nađete stvari koje su apsolutno nove po pristupačnim cenama.
Pojedini smatraju da je šoping za neke lečenje, a da na kraju je pitanje da li ćete kupljenu stvar obući ili ne.
Mušterije su različite kupovne moći, kažu u radnji. Uglavnom ulaze mlađi kupci, komšije, žene, studenti i stranci. Ima novih brendiranih stvari koje su i deset puta jeftinije nego u regularnim radnjama.
„Za 250 dinara možete kupiti svilenu maramu, a u radnji je i kuhinjska krpa skuplja. U odnosu na prethodnih pet godina, kako radnja postoji, imamo blagi rast prodaje. Više nije problem i sramota ući u radnju ovog tipa zato što je roba polovna, nego su se ljudi oslobodili. Mogu da bez stida da uđu, pazare, vide i kupe, kao i da ne kriju kesu kad izlaze“, kaže radnica u „sekond hendu“ Katarina Tasić.
Rast broja radnji
Gotovo da nema razlike pri kupovini nove ili polovne robe, kažu stručnjaci.
„I kod kupovine polovne robe, odgovornost trgovca za nesaobraznost, u trajanju je od dve godine, kao i kod nove robe. Međutim, kod prodaje polovne robe može se ugovoriti kraći rok u kome prodavac odgovara za nesaobraznost, a koji ne može biti kraći od jedne godine“, kaže Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Prema Agenciji za privredne registre u Srbiji, trenutno ima oko 1.000 preduzetnika koji su registrovani za trgovinu na malo polovnom robom u prodavnicama. Njihov broj se za dve godine povećao tek za 26 radnji.
(RTS)