Nacionalni Dan sećanja – na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je na Starom sajmištu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije državnom ceremonijom polaganja venaca i odavanja počasti.
Izaslanik predsednika Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković predvodio je državnu ceremoniju.
„Ako ih zaboravimo, oni će umreti ponovo i na taj način amnestiraćemo zločince. Nastavićemo zajednički sa Republikom Srpskom da podižemo memorijalne centre, nastavićemo da se sa braćom po stradanju, našim sugrađanima Jevrejima i Romima zajednički borimo protiv zanemarivanja prošlosti, jer neke stvari moraju da se pamte zauvek“, poručio je Selaković nakon polaganja venaca na Starom sajmištu. Okupljeni su odali poštu žrtvama jednominutni ćutanjem.
„U ime države Srbije, predsednika Republike i potomaka stradalih, u ime ljudskosti, pozivam sve da minutom ćutanja odamo poštovanje svim nevinim žrtvama nacizma i fašizma tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Selaković.
On je dodao da se u molitvi srpskog naroda spominje „vječnaja pamjat“ i da je večno sećanje ono što živi u hrišćanskoj tradiciji.
„Živi to duguju mrtvima. Bez sećanja na one koji su bili pre nas, prosto smo manje ljudi. Kada bi svaka žrtva dobila jednominutnu počast, ćutali bismo i u toku naredne kalendarske godine. Tolike su bile razmere stradanja koje nije ničim ni prizvano, ni zasluženo“, rekao je Selaković.
Istakao je da se i dalje ne zna tačan broj žrtava nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Muzej žrtava genocida ažurira popis žrtava
„Postoji univerzalna saglasnost da taj broj nije manji od jednog miliona, i da su većinu činili civili i veliki broj srpskog naroda. Dan-danas Muzej žrtava genocida ažurira popis žrtava, i gotovo svakodnevno pridodaje se novo ime“, rekao je Selaković.
Dan sećanja na žrtve uveden je kao državni praznik iz više razloga, napomenuo je Selaković i rekao da stradalni narodi ne smeju sebi da dozvole zaborav.
„Manjinski narodi, a pre svega imam na umu Jevreje i Rome, samo ako postoji institucionalizovano sećanje mogu da imaju garancije da žrtve neće ući u neke brojčane preglede stradalnika“, rekao je Selaković. Kao pripadnici nacionalnog ali i šireg ljudskog kolektiva, dodao je Selaković, imamo obavezu da se sećamo.
Neophodno je da shvatimo vrednost slobode
„Ali sećanje ne može da bude samo sebi svrha, ono je i korektiv, ono u svakom društvu ima i funkcionalni značaj. Neophodno je da shvatimo vrednost slobode u kojoj danas živimo, nije nam poklonjena, već plaćena hiljadama života“, rekao je Selaković.
On je istakao da bi nam, „pristajanjem da na savremene političke pritiske odgovaramo klečanjem, bila uskraćena sloboda, pravo na sećanje i naša suština“.
„Srbija će nastaviti da se seća i nikome neće dozvoliti da joj ukine pravo da to čini“, rekao je Selaković.
Pored Selakovića, vence su položili član Privremenog organa Grada Beograda Nikola Nikodijević u ime Grada Beograda, predstavnici Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, Udruženja građana za negovanje antifašističkih tradicija i diplomatskog kora u Srbiji.
Ceremoniji su prisustvovali i položili cveće i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i ministri Vlade Srbije i državni sekretari.
(RTS)