Iako je od početka ove godine urađeno više transplantacija nego u prethodne tri zajedno, i dalje nemamo dovoljno donora. I dalje naši građani, u trenutku kada mogu da odluče i kažu DA, i tako utiču na spasavanje i produžetak pet i više života, češće kažu NE.
Stojanović: Danas ne bih bila živa da nije bilo nepoznate donorke
Lidija Stojanović, devojka koja živi sa transplantiranom jetrom navodi za RTS da danas ne bi bila živa, da nije bilo nepoznate donorke, i porodice donorke koja je dala saglasnost.
„Pre pet i po godina ja sam dobila poziv. Moja tačka na život se pretvorila u zarez, zahvaljujući jednom da. I nadam se da će toga DA biti sve više u vremenu koje dolazi“, navodi Stojanovićeva.
Lidija, danas, pet i po godina nakon transplantacije, živi sasvim normalan život. Radi, putuje…
„I ja se danas pet i po godina kasnije, osećam odlično, zahvaljujući svom donoru, živim sasvim normalan život i jako sam srećna kad vidim da su se obavile neke transplantacije jer znam šta to znači pacijentima koji čekaju i znam da je to njihovo bolje sutra. Ja sam zahvalna što sam dobila priliku da živim jedan novi život i što evo danas imam čast da pričam o tome koliko je važno darivanje organa“, navodi Stojanovićeva.
Knežević: Jedan potencijalni donor može da spasi pet do osam života
Dr Saša Knežević, anesteziolog i koordinator za transplantaciju UC UKCS navodi da jedan potencijalni donor može da spasi pet do osam života, zavisi od kvaliteta, životne dobi.
„Nažalost, nemamo dovoljno tog DA. Radim u šoku gde imamo veliku smrtnost, imamo teške povrede centralnog nervnog sistema, teške povrede glave i spontana krvarenja, i najveći broj pacijenata koji mogu biti donori dolaze ispred te patologije, ispred jedinice intenzivnog lečenja. Mi za te pacijente učinimo sve što nam je na raspolaganju, ali nekada nas bolest i priroda bolesti i povrede pobedi i onda smo nemoćni“, kaže Knežević.
Kada izgubimo tog jednog pacijenta, dodaje on, mi se trudimo da se borimo za druge pacijente kojima je potrebna pomoć.
„Kojima su potrebni organi kada su iscrpljeni svi modovi i vidovi lečenja, kada je neophodna transplantacija organa, a organi se ne mogu ni napraviti ni stvoriti i nekada su jedini lek. Jedan potencijalni donor može da spasi pet do osam života, zavisi od kvaliteta, od životne dobi“, kaže Knežević.
Mi smo, dodaje on, pre pet godina bili na nekom evropskom proseku, a sada smo pali na evropsko dno transplantacione medicine, a to je veliki poraz za nas.
Ukazuje da je broj pacijenata koji čekaju na transplantaciju promenljiv i da se na listama čekanja nalaze i deca.
Putnik: Na transplantaciju srca u ovom trenutku čeka 37 pacijenata
Prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS da na transplantaciju srca u ovom trenutku čeka 37 pacijenata.
„Ali taj broj je sigurno veći, to je dinamičan podatak, taj broj se menja iz dana u dan. Nažalost, imamo ljude koje izgubimo, sa druge strane priliv bolesnika. Kod nas na odeljenju sad leže tri pacijenta koji su u protokoli ispitivanja za transplantaciju srca“, navodi dr Putnik.
Ukazuje da mi živimo u epidemiji srčane insuficijencije – srčane slabosti kada srce iz raznoraznih razloga popušta i propada od fizičke neaktivnosti, loše ishrane, gojaznosti, raznih urođenih i stečenih zdravstvenih problema.
Magić: Transplantacija spasava život
Prof. Zvonko Magić, predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Komisije za saradnju sa Uneskom Republike Srbije, kaže da ljudi moraju da shvate da transplantacija nije hirurška intervencija da se poboljša neko stanje ili situacija već da je to intervencija koja spasava ljudski život.
„A pravo na život i pravo na lečenje je osnovno ljudsko pravo. Mi afirmišući i promovišući transplantaciju i davanje ljudskih organa, u stvari približavamo ljude onim njihovim ljudskim pravima“, navodi Magić.
Celu emisiju „Oko“ možete pogledati u videu na početku teksta
(RTS)