U Velike Krupce, selo udaljeno šesnaest kilometara od Kruševca, iz Slovinja kod Lipljana došla je porodica Milkić sa četvoro dece. Iako su mukotrpno stekli novo imanje, teško uspevaju da pokriju sve troškove. Veliki teret im je dug za struju, koji ne mogu da plate.
„Sve smo ostavili. Radili smo, sticali i izašli s torbom u rukama“, priča Olgica Milkić iz Slovinja.
Na pitanje da li bi se vratio ako bi se stekli uslovi, Stanoje Milkić iz Slovinja potvrđuje. „Prvi dan – odmah, kada bi bilo mirno, da te niko ne dira, kako bi dete i unuk mogli da vide dedovinu“, kaže Stanoje.
Želja za povratkom
Sve srpske kuće u Slovinju su, kažu, srušene. Zbog nebezbedne situacije ne usuđuju se ni da obiđu svoje imanje. Miloš, koji je imao samo četiri godine kad su morali da se odsele, želi da se porodično imanje u Slovinju sačuva.
„Naše poreklo potiče sa Kosmeta. Bilo bi lepo da se sve to sačuva“, navodi Miloš Milkić iz Velike Krupce.
U Bukovici kod Kuševca živi Dejan Cvejić iz Velikog Alaša kod Lipljana. Među četrnaest žetelaca, svirepoubijenih u Starom Gracku, bio je i njegov otac Ljubiša Cvejić.
„Ostala je zemlja, oko osam i po hektara zemlje i kuća. Čuo sam da su kuću, koja je bila sagrađena od čvrstog materijala, srušili do temelja“, priča Dejan Cvejić iz Velikog Alaša.
Dejan danas sa suprugom i tri ćerke živi u tom kruševačkom selu.
„Jednog dana možda ćemo da odemo, da deca vide gde im je otac živeo i posete rodno mesto mog supruga. I ja bih volela da odem“, kaže Slađana Cvejić iz Bukovice.
Sami plaćaju račune
Crveni krst i Komesarijat za izbeglice i raseljena lica godinama im pomažu, ali mnoge potrebe, ishranu, školovanje dece, kao i pristigle račune za struju, raseljeni moraju sami da plate, a nemaju sigurne prihode.
„Crveni krst odgovara na sve zahteve korisnika koji nam se obrate za programe usluga. Izlazimo u susret svima njima“, kaže sekretarka kruševačkog Crvenog krsta Emina Todorović.
Iz kruševačkog Komesarijata za izbeglice i raseljena lica Ivan Brkić objašnjava da je oko osam hiljada osoba na područja grada, ali da je njih tri i po hiljade još uvek u evidenciji raseljenih, dodajući da još 22 porodice imaju stambenu podršku.
Imanja na Kosovu i Metohiji su im uništena a jedina im je uteha, kažu, što nisu otuđili zemlju na koju će, pre ili kasnije, pravo polagati njihovi sinovi.
(RTS)