Đoković i Ivanišević prekinuli su petogodišnju saradnju, a u tom periodu srpski teniser je osvojio 24 titule, od čega čak devet u grend slem kategoriji, uključujući i Vimbldon 2019. godine kada se hrvatski stručnjak priključio Novakovom timu.
Podsećanja radi, Đoković je propustio tri grend slem turnira – Australijan open i Ju-Es open 2022. godine, ali i Vimbldon 2020. zbog epidemije koronovirusa.
Saradnja je okončana u prijateljskom maniru, Đoković se oglasio na Instagramu s porukom u kojoj je sumirao utiske tokom perioda u kome je Ivanišević bio njegov mentor. Pre Ivaniševića, Novak je sarađivao sa Rikardom Pjatijem, Marjanom Vajdom, Todom Martinom, Borisom Bekerom, a kratko i sa Andreom Agasijem.
Može se reći da je Đokovićeva karijera u najvećoj meri obeležena Vajdinim, Bekerovim i Ivaniševićevim savetima, s tim što je u periodu Slovaka, srpski teniser tek pravio vrhunske rezultate, dok je sa Bekerom održavao status najboljeg tenisera, a sa doskorašnjim strategom dosegao je teniski vrh, koji po svoj prilici teško ko može ponovo da dotakne.
Ivanišević je u svim segmentima poboljšao igru srpskog tenisera, počevši od servisa pa do voleja, ali i podizanja nivoa mentalne snage. Međutim, čini se da je zajedničkih poslednjih nekoliko meseci obeleženo Novakovim neuspesima, uzrokovanim nedostatkom motivacije.
Uvod u razlaz
Đoković godinama unazad demonstrira tenisko umeće i razumljivo je da mu je kako vreme prolazi sve teže da ponavlja uspehe iz turnira u turnir. No, jedinstveno za Đokovića dok je Ivanišević bio njegov trener je to da je u gotovo svakom meču izvlačio iz protivnika najbolje, što uostalom čini tenis lepšom igrom.
Ipak, nemogućnost adekvatnog pristupa tenisu došao je nakon titule na Završnom mastersu u Torinu, što je, čini se, bio uvod u prekid saradnje teniskih velikana.
Đoković je potom u januaru izgubio u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije, marta je doživeo poraz u trećem kolu Indijan Velsa od 123. igrača sveta Luke Nardija. Zatim se povukao sa turnira u Majamiju, navodeći potrebu da izbalansira „privatni i profesionalni život“.
Iako nije sve u brojkama i trofejima, Ivanišević će ostati upamćen kao trener koji je pomogao Đokoviću da zvižduke čuje kao aplauze, a inat da pretvori u najjače oružje. Jače i od besprekornog servisa i sigurnog voleja.
Novaku je u sutonu karijere potrebna nova vrsta izazova i očigledno drugačiji pristup, ali pre svega motivacija da se na vrhunskom nivou takmiči od prvog do poslednjeg kola, uprkos što je nebrojano puta prolazio kroz tu vrstu izazova, koji su vremenom postali rutina.
(RTS)