„Hvala vam što ste došli u naš dom da razgovaramo o jednoj prelepoj temi, o jednoj zajednici koja je, po meni, najuzvišenija i kako smo mnogo puta čuli da je porodica i crkva u malom, a i kosmos u malom. Po meni, porodica jeste stvarno temelj svega u životu. To je jedna zajednica sa kojom čovek može šta god da naiđe ovako i od iskušenja u životu da prebrodi sve. I kakva god da budu iskušenja, kad čovek ima sa nekim to da podeli, mnogo je lakše“, kaže Dušan Aleksandrić.
Dodaje da su deca „kruna svega u porodici“ i naglašava da su „ne samo ukras porodice, nego i ukras sveta“, uz uverenje da bi „svako to u današnje vreme trebao da poželi“. Posebno ističe značaj partnerstva kao osnove porodice: „Prvo što je temelj porodici, hvala Bogu, mene je Gospod nagradio sa time jeste da čovek nađe osobu sa kojom će da plovi kroz ovaj život, a kasnije da kruna svega toga budu i deca koja će da ukrase svet.“
Sanja Aleksandrić, koja se iz Sremske Mitrovice doselila u Pirot, kaže da se raduju proširenju porodice. „Tako je. Ako Bog da i više. Očekujemo devojčicu. Radujemo se“, ističe Sanja. Govoreći o svakodnevici, naglašava da je uz uzajamnu podršku sve lakše: „Lepo. Kao što je suprug rekao, uz podršku, ljubav, razumevanje, sve je dosta lakše.“
Šta razlikuje savremenu porodicu od tradicionalne
Ipak, ovakve brojnije porodice danas su retkost. Etnolog u Etnografskom muzeju u Beogradu, Svetlana Mitrović, ukazuje da je najveća promena koja savremenu porodicu razlikuje od tradicionalne to što ima manji broj članova.
„Sada porodice broje uglavnom tri člana. Jednostavno vreme to donosi. Nekada su porodice brojale mnogo, mnogo više članova koji su živeli zajedno. Govorim o seoskoj sredini, jednostavno iz ekonomskih razloga su morali, nisu mogli da se razdvajaju“, objašnjava Mitrovićeva.
Ključne promene, kako ističe, doneli su tehnološki napredak i ubrzan način života, posebno u urbanim sredinama.
„Mislim prvenstveno taj tehnološki napredak. Drugo, brzina života, jednostavno gradski uslovi ne dozvoljavaju veliki broj dece. To je sad čitava mašinerija oko organizacije vrtića, škole, raznih sportova. Radno vreme koje više nije osam sati, nego je devet i deset sati“, navodi etnolog.
Suština porodice se nije promenila
Mitrovićeva naglašava da se ipak suština porodice nije promenila. „Suština nije drugačija. Porodica je porodica i oni se drže zajednoi u dobru i u zlu. Samo što više nije toliko brojna.“
Posebno mesto u porodičnom životu oduvek su imala okupljanja, bilo da je reč o slavama, praznicima ili svakodnevnim obrocima. Taj vid zajedništva, ističe Mitrovićeva, ima duboke korene u tradiciji.
„Porodični ručak postoji oduvek. Da li je on bio na poljani u selu, da li je bio u kući, da li je bio posle rada kad se uveče okupi porodica oko vatre, pa najstariji član porodice gusla i priča narodne pesme i priče koje je Vuk zabeležio. Da li sada kad porodica nastoji da se okupi bar jednom nedeljno, da jednostavno svi učestvuju u spremanju tog ručka, večere, obroka, da bukvalno svi imaju nešto i za tim stolom podele i dobre i loše stvari“, navodi gošća Jutarnjeg programa.
Upravo ta zajednička okupljanja doprinose osećaju pripadnosti i sigurnosti, što je, kako naglašava, od presudnog značaja za svakog pojedinca. „To je najvažnije očuvati. Da imate nekog ko je uz vas i u dobru i u zlu, čak mnogo više u nekim lošim trenucima da porodica stoji iza vas jer vam ona daje snagu da bilo koji problem, od najbanalnijeg, što lakše prebrodite.“
Porodična dinamika se takođe ne menja
Kada je reč o porodičnim odnosima, poput odnosa svekrve i snaje, Mitrovićeva ističe da se oni suštinski nisu promenili kroz vreme.
„Mislim da se uopšte nije promenio i mislim da to ne može da se promeni. Može da bude odličan, ali i vrlo loš odnos. Nekad je bilo, a imate i sada. Sve je to opisano i u literaturi dosta verno. Znači, nije se to mnogo menjalo“, naglašava etnolog.
Iako se danas više govori o problemima u porodici, uključujući i nasilje, ona ukazuje da su nesuglasice postojale i ranije, ali su bile manje vidljive.
„Više se priča o tome nego što se ranije pričalo. Pre su porodice bile dosta zatvorene… moralo je da bude nesuglasica, ali sve se to jednostavno zataškavalo da sve izgleda relativno idealno.“
Kao ključnu razliku između nekadašnje i savremene porodice, Mitrovićeva izdvaja i nedostatak vremena i komunikacije.
Ipak, uprkos svim promenama, poruka je da porodica ostaje temelj društva i da je njeno očuvanje od suštinskog značaja.
„Nije mnogobrojna kao što je bila pre 70, 100 godina, ali jednostavno to treba zadržati i ne treba da se izgubi ta porodica, ta osnova. Možemo da kažemo da je porodica osnova nekog društva i odatle sve potiče“, zaključuje Svetlana Mitrović, etnologom u Etnografskom muzeju u Beogradu.
(RTS)