Zagorac se u Jutarnji program uključio sa Srebrnog jezera, gde se trenutno sprovodi istraživanje gastronomskog nasleđa u saradnji sa lokalnim institucijama. Navodi da u ovaj kraj dolazi veliki broj turista iz Rumunije upravo zbog hrane.
„I u Rumuniji, preko Dunava, postoje brojni restorani srpske kuhinje i ta razmena postoji“, kaže Zagorac. Sličan primer je i Pirot, gde, kako ističe, dolaze bugarski turisti „upravo zbog kafana“.
Restorani srpske nacionalne kuhinje postoje širom Evrope i sveta, što ukazuje na rastuću popularnost domaće kuhinje. Iako, kako naglašava, srpska gastronomija nije institucionalno uređena poput italijanske ili francuske, „Ta popularnost je došla spontano, tako da je naša kuhinja postala veoma popularna širom sveta“.
Gastronomija, prema njegovim rečima, predstavlja jedan od najjačih turističkih potencijala Srbije. Kao primer dobre prakse izdvaja Pirot, gde su ugostitelji prepoznali značaj lokalnih specijaliteta.
„Važno je da ugostitelji shvate da moraju po nečemu da budu specifični i da koriste lokalne proizvode iz okruženja“, navodi Zagorac.
Slični trendovi, dodaje, prisutni su i u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, gde se razvija živa gastronomska scena sa prepoznatljivim proizvodima poput sira iz mjeha i lokalnih vina.
U tom kontekstu, Zagorac ocenjuje da bi celokupna gastronomska scena mogla značajno da se transformiše i postane jedan od ključnih aduta turističke ponude.
„To je i svetski trend – ljudi žele da dožive autentične događaje i da probaju autentičnu hranu“, zaključuje Dejan Zagorac na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
(RTS)