„Super patike su patike u kojima je oboren trenutno svetski rekord u maratonu. Karakteriše ih to što su izuzetno lagane. Ove konkretno koje je nosio Save su negde oko devedeset sedam grama, što praktično ne osećate da imate na sebi“, rekao je Ćuk.
Dodao je da takvi modeli uglavnom sadrže karbonske pločice koje pomažu trkačima da efikasnije koriste energiju tokom trke: „Trenutno je dozvoljena jedna ili dve te pločice. Postoje određena ograničenja, ali su takve patike svakako dosta pomogle da se taj rekord obori“.
Govoreći o granici između tehnološkog napretka i fer-pleja u sportu, Ćuk je podsetio da Svetska atletika pokušava da pronađe balans između inovacija i očuvanja ravnopravnosti.
„Debljina đona je trenutno dozvoljena do četiri centimetra, tako da ne mogu zvanični rekordi da se obaraju sa obućom koja ima deblji đon“, objasnio je Ćuk.
Kao primer naveo je i nezvanični svetski rekord na 100 kilometara, gde su takmičari koristili patike sa đonom debljine 65 milimetara: „To izgleda kao da trče na nekoj peni. Takva oprema im je dosta značila da obore taj nezvanični rekord“.
Ipak, kada je reč o rekreativcima, Ćuk upozorava da vrhunska tehnologija ne mora nužno da donese i bolje rezultate.
„Uglavnom savetujem da ne kupuju te super patike, jer su one namenjene elitnim trkačima koji imaju izuzetno dobro razvijene mehaničke sposobnosti“, rekao je on.
Objasnio je da karbonske pločice u takvoj obući omogućavaju snažniji odraz, ali da rekreativci često ne mogu da iskoriste njihov pun potencijal.
„Ako trčite sporije i nemate tu elastičnost, ne možete da iskoristite potencijal takvih patika. Pritom, to može i da vam šteti jer rizikujete povredu zato što ne gazite pravilno“, naglasio je Ćuk.
Da li skuplja oprema obavezno znači i bolje rezultate
Profesor Ćuk smatra da rekreativci često traže „lakše rešenje“, verujući da će skupa oprema zameniti sistematičan trening.
„Kada im kažem da moraju više da rade trening snage i da poprave tehniku trčanja, oni onda vide reklamu: ‘Kupi patike koje ti pet odsto poboljšavaju rezultat’. I lakše im je da to plate nego da treniraju“, naglasio je.
Prema njegovim rečima, većina poznatih brendova ima modele srednje klase koji su sasvim dovoljni za većinu trkača.
„Birate obuću koja vam je udobna. Bilo šta iz tog srednjeg cenovnog ranga uglavnom nećete pogrešiti“, rekao je Ćuk.
Osim same opreme, naglašava da su za rekreativce najvažniji pravilan trening, realni ciljevi i postepen napredak.
„Oni nisu profesionalci, nemaju vrhunski oporavak, nemaju tim koji stoji iza njih. Uglavnom ne spavaju dovoljno, imaju porodicu i posao, i zato treba biti realan“, poručio je.
Kao jedan od najvažnijih saveta izdvojio je trening snage, posebno kada je reč o prevenciji bolova i povreda: „Najbolja preventiva je trening snage. Ako su mišići dovoljno snažni, oni će amortizovati udarce prilikom trčanja. Ako ne, onda se opterećenje prenosi na zglobove“, objasnio je Ćuk i poručio da je najvažnije da ljudi koji počinju da trče pronađu ličnu motivaciju i da ne podležu trendovima.
„Da ne robuju trendovima i da ne upadnu u zamku da po svaku cenu jure rezultat. Jednostavno, treba da budu realni prema sebi i da uživaju u trčanju, jer je to suština“, zaključio je Ćuk.
(RTS)