Svakodnevna upotreba plastičnih proizvoda povezana je sa nekoliko zdravstvenih rizika, uključujući hormonske fluktuacije, reproduktivne probleme i nekoliko vrsta raka, piše Independent.
Nedavne studije procenjuju da se u plastičnim proizvodima nalazi više od 16.000 hemikalija, a za mnoge od njih, uključujući ftalate i bisfenole, već je nedvosmisleno utvrđeno da su opasne za ljudsko zdravlje.
Iako je nekoliko zemalja sprovelo mere za ograničavanje izloženosti opasnim plastičnim hemikalijama, regulacija pojedinačnih jedinjenja je izazvoan mehanizam i u smislu naučnih dokaza i pravnih odrednica.
Istraživači u Australiji su sproveli sveobuhvatno kliničko ispitivanje kako bi procenili zdravstvene koristi minimiziranja svih „tačaka kontakta“ sa plastikom tokom proizvodnje, rukovanja, obrade, pakovanja, pripreme i skladištenja prehrambenih proizvoda i predmeta za ličnu negu.
Otkrili su da se smanjenjem tačaka kontakta, nivoi ovih hemikalija u ljudskom telu mogu smanjiti u roku od samo sedam dana.
„Ovo ispitivanje je poslalo poruku nade da možemo aktivno smanjiti nivoe plastičnih hemikalija u našim telima, ali je povezano sa značajnim promenama u načinu na koji proizvodimo i pakujemo hranu“, rekla je Mihaela Lukas, autorka studije objavljene u časopisu Nature Medicine.
„Naši rezultati su pokazali da strogo pridržavanje ishrane namirnicama koje nisu bile u kontaktu sa plastikom, bilo tokom proizvodnje ili pakovanja, može smanjiti nivoe plastičnih hemikalija u našem telu za samo nedelju dana“, dodala je dr Lukas, koja je predavač na Katedri za biologiju na Univerzitetu Zapadne Australije.
Ekspertski tim okrio šest vrsta plastike u ljudskim telima
U studiji, interdisciplinarni tim istraživača, uključujući dijetetičare, lekare, medicinske sestre, statističare i biologe, analizirao je uzorke urina, krvi i brisa iz nosa, kao i upitnike o ponašanju uz sociodemografske podatke od 211 zdravih odraslih osoba.
Kod svih učesnika je utvrđeno da imaju u visok nivo plastičnih hemikalija u svojim telima, pri čemu je kod svakog učesnika utvrđeno da ima najmanje šest različitih vrsta hemikalija bilo kog dana.
Istraživači kažu da je konzumiranje visoko prerađene, pakovane i konzervirane hrane i pića značajno doprinelo visokim nivoima plastičnih hemikalija pronađenih kod učesnika u istraživanju.
Šezdeset ovih učesnika je odabrano da bude deo daljeg ispitivanja. Bili su podeljeni u pet grupa kako bi se testirala efikasnost zamene hrane i pića, kuhinjskog posuđa i proizvoda za ličnu negu alternativama sa malo plastike.
Drugi izvori plastičnih hemikalija, poput silikona i limenki, takođe su uklonjeni iz lanca snabdevanja hranom učesnika.
„Naši dijetetičari su sarađivali sa više od 100 poljoprivrednika i proizvođača hrane kako bi ih informisali i promenili njihove procese rukovanja i upravljanja namirnicama i ambalažom, a da bi smanjili izloženost plastici – od pašnjaka do tanjira“, rekla je Amelija Harej, još jedna autorka studije sa Univerziteta Zapadne Australije.
Nakon sedmodnevne intervencije, sve grupe ispitanika su pokazale značajno smanjenje nivoa plastičnih hemikalija u urinu, u poređenju sa kontrolnom grupom.
I hrana ali i posuđe
Prelaskom na proizvode za ličnu negu sa malo plastike u kuhinjskom posuđu, nivoi ftalata su smanjeni za više od 44 procenta u urinu, a bisfenola za više od 50 procenata, pokazala je studija.
„Učesnici su imali pristup bilo kojoj vrsti hrane koju bi obično konzumirali – testenini, salatama, mesu, puteru, čokoladi, voću i grickalicama – što je omogućilo da unos energije ostane isti“, rekla je dr Harej.
„Snabdevanjem učesnika hranom sa malo plastike i obezbeđivanjem kuhinjskog posuđa bez plastike, kao što su lonci, tiganji, čajnici od nerđajućeg čelika, tosteri i drvene daske za sečenje, pokazali smo da promena onoga što jedete i načina na koji pripremate hranu može smanjiti nivo plastičnih hemikalija u organizmu“, zaključuje se u Studiji.
(RTS)