Od pandemija pa na dalje, uspostavio se trend da ljudi žele da žive van grada i u sredinama gde imaju više mira, više prostora i lakše mogu sebi život da organizuju.
„Mi klijentima koji žele da se isele iz grada uvek govorimo da gledaju lokaciju i šta im ona pruža i da li je ona infrastrukturno opremljena. Veliki činilac u celoj priči jeste što su gradovi danas sve naseljeniji, što je saobraćaj sve intenzivniji, pa svako traži da napravi balans između ovog urbanog i mirnijeg načina života“, kaže arhitekta Danijela Rabrenović.
Glavni faktor kod traženja lokacije je infrastruktura. Zbog toga je važna i svest da se i u tim prigradskim zonama izgrade saobraćajnice, ambulante, apoteke, škole i vrtići. To je ono što se prvo traži i ljudi se po tome odlučuju.
Humaniji način života
Kuća sa nekoliko ari placa je najčešće dosta jeftinija od stana u većini delova grada.
Rabrenovićeva ističe i da, iako važan faktor, cene nisu presudne, već kvalitet života.
„Svi teže da imaju neko parče raja. Da mogu decu da puste u dvorište, da ne brinu da li će izaći na ulicu. Više taj komformitet utiče. Nije toliko bitna ni kvadratura nekretnine ili njena vrednost, koliko činjenica da se izmeste iz grada, ali kvalitetno“, navodi arhitekta.
Vrlo čest komentar koji se upotrebljava u tim razgovorima jeste da oni „biraju humaniji način života“.
(RTS)