„Upoznali smo se u našem udruženju. Živimo zajedno, pre 11 godina smo se upoznali, od kraja 2017. smo zajedno. Viđamo se, ja nekad odem kod njega, dogovorimo se, ja radim ona radi. Radim u prodavnici sportske opreme, ne živimo zajedno, ali planiramo“, kaže Milica.
Posao je za njih korak ka nezavisnosti. Ovde uče da komuniciraju i šta su to disciplina i odgovornost. Nemanja ima 32 godine, živi u Pančevu i svaki dan dolazi u kafić u centru Beograda, gde napravi desetak kafa, a omiljen mu je kapućino sa srcem.
Zna da skuva i ručak za celu smenu. On kroji u radionici garderobu, a „Er Srbija“ je njegov film Odložen let nagradila povratnom kartom za Čikago.
U Srbiji 730.000 ljudi u Srbiji čine osobe sa invaliditetom, samo njih 13 odsto je zaposleno. Najugroženije su osobe sa poteškoćama u razvoju.
Aćim radi u radionici koja se nalazi odmah pored kafića. Štampa majice i izrađuje cegere. Kaže da je zadovoljan poslom.
Sve što se ovde nalazi, njihovih je ruku delo. I zato ne čudi što je ovako gotovo svakog dana. Prepun kafić, jer nema mnogo mesta u gradu, na kojima se mogu čuti – zvuci srca.
(RTS)