Ljudi su bili nomadska vrsta koja je živela i putovala u grupama od oko 20 do 50 članova, loveći životinje i sakupljajući divlje plodove. Leta su donosila duge dane ispunjene lovom i pripremama, jer su zime bile hladne, gladne i opasne.
Klanovi, plemena i porodice kretali su se zajedno kroz predele, pomažući jedni drugima. Povređenom su davali malo odmora, trudnici veće parče mesa i svi su pomagali jedni drugima, jer se tako postupa kada ste zajedno protiv sveta.
U neolitskom svetu ljudi su se uglavnom trudili da budu društveni i predusretljivi.
Ali recimo da je u svakom plemnu postojao neko ko je skrivao dodatnu hranu u svojoj torbi, smejao se do suza kad se neko povredi i otimao od drugih. Kada bi se taj jedan, na primer otrovao hranom i gotovo pao u komu, pleme se verovatno ne bi mnogo trudilo oko njega i ostavili bi ga i nastavili dalje.
U svom delu Istraživanje o načelima morala iz 1751. godine, filozof Dejvid Hum tvrdio je da je važno biti omiljen među ljudima ne samo zato što je to prijatno, već i zato što smanjuje društvene tenzije.
Potrebni su nam ljudi koji su predusretljivi, ljubazni i spremni na saradnju, jer to život svima čini bar malo lakšim. Zato je Hjum posvetio nekoliko meseci razmišljanju o tome šta čoveka čini dopadljivim.
Evo njegovih pet saveta kako da se lakše uklopite i slažete sa drugima.
Uzajamno žrtvovanje ega
Prema Hjumu, ljudi su po prirodi ponosni i skloni egoizmu. U svakome od nas se pomalo krije pomenuti zloća iz neolita. Ali kada bi svako sledio taj prirodni nagon da bude najvažnija osoba u prostoriji, društvo bi postalo nepodnošljivo. Ne bi moglo da funkcioniše.
Zato je Hjum smatrao da su dobri maniri neophodni.
Dobri maniri nisu samo ona viktorijanska pravila ponašanja kojima se danas podsmevamo u serijama. Nisu potrebni ni korseti ni ukrućene kragne. Dobri maniri predstavljaju sistem uzajamnog uvažavanja. To je način da drugima pokažete da ste privremeno stavili sopstveni ego u drugi plan kako biste napravili prostor za njihov.
Zato nemojte previše da pričate. Nemojte da sve bude o vama. Postavljajte pitanja, budite radoznali i dozvolite nekom drugom da dođe do izražaja.
Ne shvatajte sve previše ozbiljno
Volimo da budemo u društvu ljudi koji nas nasmeju i umeju da nas zabave. Sposobnost da se našalite i ozbiljne stvari sagledate sa dozom lakoće sprečava da druženje postane zamoran teret. Kada bismo se neprestano pribojavali tuđeg društva, želeli bismo da ga izbegavamo.
Kako je Hjum zapisao, vedrina „sa sobom nosi veliku vrednost i prirodno zadobija naklonost ljudi“. Osoba vedrog duha rasplamsava „iskru koja se širi čitavim društvom“.
Zato naučite da ispričate dobru priču i da održite razgovor živim. Ispričajte šalu. Upravo to čini druženje sa drugim ljudima nečim više od praistorijske potrebe za preživljavanjem.
Dopustite drugima da zablistaju
Malo šta ljude odbija više od nadmenosti. Hjum smatra da je preterana i neprestana sujeta toliko neprijatna jer neposredno ugrožava sujetu drugih. Drugim rečima, kada neprestano ističemo sopstvenu lepotu, uspeh, moć, bogatstvo ili bilo koju drugu prednost, kod drugih stvaramo osećaj da su ružniji, slabiji, siromašniji ili manje uspešni.
Dopadljiva osoba poseduje iskrenu skromnost. To ne znači samoponižavanje ili lažnu snishodljivost, već tiho samopouzdanje koje ne zahteva stalnu potvrdu od drugih.
Priznajte svoje mane, našalite se na račun neke sopstvene greške iz prošlosti i uputite drugima iskren kompliment zbog toga kakvi su ili šta rade.
Škotski Konfučije
Više od dve hiljade godina pre Hjuma, kineski filozof Konfučije tvrdio je da je jedna od osnovnih vrlina li (Li), odnosno društvena prikladnost. To je sposobnost da „pročitate atmosferu“ i ponašate se u skladu sa okolnostima.
U svakom trenutku igramo ulogu koju situacija od nas zahteva. Nije licemerno razgovarati na jedan način sa jednom osobom, a na drugi sa nekom drugom – to je deo ljudske prirode. Ako je Konfučije bio u pravu, to je i deo onoga što čoveka čini istinski dobrim.
Hjum se s tim slagao. Ističe da ponašanje koje je sasvim primereno mladoj osobi može izgledati smešno kod starijeg čoveka. Slično tome, prostački humor, vika i galama koji su prihvatljivi u kafani verovatno nisu primereni na ozbiljnom skupu.
Dopadljiva osoba pažljivo prati okruženje i ume da se prilagodi atmosferi u kojoj se nalazi. Ona menja svoje ponašanje i razgovor vodeći računa o „uzrastu, polu, karakteru i položaju ljudi u društvu“.
Operite odeću s vremena na vreme
Možda zvuči iznenađujuće jednostavno za jedno filozofsko delo, ali Hjum izričito navodi fizičku čistoću kao vrlinu koja je drugima neposredno prijatna.
Danas, zahvaljujući vodovodu i masovnoj proizvodnji, većina nas može da se istušira toplom vodom, opere kosu i kupi dezodorans, sapun ili pastu za zube u najbližoj prodavnici. U Hjumovo vreme bilo je drugačije. Ako ste želeli da budete u društvu drugih ljudi, trebalo je bar da se potrudite da ne širite neprijatan miris.
Međutim, iza toga stoji i šira poruka – fizička strana naših odnosa sa drugima.
Kada razgovarate sa nekim, delite isti prostor. To znači da je poželjno da ne mirišete na crni luk ako to možete da izbegnete. Ne bi trebalo da podrigujete, ispuštate gasove ili se neprestano češete po intimnim delovima tela. Ali to takođe znači da ne treba da zauzimate toliko prostora da ljudima pored vas bude neprijatno.
Sve ovo nije poziv na pretvaranje. Radi se o tome da ne zaboravimo da smo i dalje čoporske životinje – samo sa mnogo boljom higijenom.
Zato ostavite ego po strani, budite vedriji, dopustite drugima da dođu do izražaja, procenite atmosferu u prostoriji i vodite računa o ličnoj higijeni. Ako sve to budete činili, niko vas neće ostaviti iza sebe da se sami borite.
(RTS)